Olivera Kovačević: Pretnje članovima žirija su potpuno nenormalne za jedan lep muzički događaj; Sajsi Em-Si: Potražiću pravnu zaštitu
Na Festivalu „Pesma za Evroviziju“ izabrana je Teja Dora, koja će pesmom „Ramonda“ predstavljati Srbiju na „Evrosongu“ u Malmeu. Ovaj najveći festival muzike zabeležio je ogromnu gledanost, izazvao veliku pažnju, ali i polemike u javnosti koje se ne stišavaju. Zašto je izbor pobedničke pesme izazvao tako snažne reakcije, u Jednom dobrom danu su analizirale Olivera Kovačević, urednica i supervizorka „Pesme za Evroviziju 2024“, i muzička umetnica i članica žirija Ivana Rašić, Sajsi Em-Si.
Svako izdanje Festivala „Pesma za Evroviziju“ prate i brojni komentari. Počev od toga kako je izgledala scena, kakvi su bili voditelji, kakvi izvođači, koja je pesma bila bolja. Međutim, ove godine osim što je takmičenje privuklo rekordno interesovanje publike, tako je i intenzitet komentara naglašeniji.
Olivera Kovačević, urednica i supervizorka „Pesme za Evroviziju“, smatra da komentara ima više zato što je Festival dobro protekao, što je odlično izgledao i što je ponuda kompozicija bila odlična i da će iznedriti mnogo hitova.
„Ali ja bih zahvalila članovima žirija zbog toga što su uradili veliki i važan posao i što se sada potpuno nenormalno nalaze pod pritiskom, da dobijaju pretnje što je tako nenormalno za jedan lep muzički događaj. Da Marija Šerifović, Sajsi dobijaju pretnje smrću zbog toga ko je od članova žirija kome dao koliko poena“, naglašava Kovačevićeva.
Žiri je pozvan i zamoljen da svojim znanjem i muzičkim autoritetom izabere ono za šta misli da treba da predstavlja Srbiju na „Pesmi Evrovizije“, dodaje urednica. To je bio jedini zahtev pred članovima žirija.
Sajsi Em-Si, jedna od članica žirija koja je ovih dana izložena napadima i pretnjama zbog glasova koje je dodelila na „Pesmi za Evroviziju“, napominje da se u poslednjih 15 godina, koliko traje njena karijera, dešava neka vrsta skandala koja se pojavi potpuno prirodno i uvek se vrti oko neke drame.
„Ali ja stvarno nisam očekivala ovu vrstu emotivnog prenaboja, to čak nije ni naboj, i nisam očekivala ovoliku vrstu pažnje gde se u centar stavljam ja i ostali članovi žirija umesto muzičkih numera koje su fantastične, raznovrsne, koje su stvarno presek muzičke scene. Tu je svako mogao da nađe, stvarno je bilo puno žanrova. Što je u suštini jako bitno za takmičenje da bude muzička scena predstavljena“, naglašava muzičarka.
Takođe, zahvaljuje se na šansi što je imala priliku da stekne ovakvo iskustvo i žirira, mada joj je to bio jedan od možda najtežih zadataka u karijeri. Priznaje da je mogla 12 poena da dodeli još nekim pesmama koje su joj se dopale, ali pravila su takva da pobednik može biti jedan.
„Moralnih može biti više, ali pobednik u tom tehničkom smislu, može biti samo jedan. I nekako sam ozbiljno shvatila i radila na tome tokom svojih godina mog iskustva. Ja sam radila na sebi da objektivno ocenjujem muzičko delo. I uključujem mnoge faktore. Ne može i ne sme biti kriterijum šta se meni lično sviđa ili ne sviđa. Jednostavno, ako mi je neko dodelio ovu ulogu, ozbiljno sam shvatila to i ne bih mogla mirno da spavam da sam pod pritiskom populizma odabrala ono šta se narodu dopada“, dodaje Sajsi Em-Si.
Pravila izbora žirija i pravila glasanja
Olivera Kovačević podseća da postoji vrlo jasan Pravilnik o izboru žirija po kome odgovorni urednici Muzičke redakcije Radio Beograda i Muzičke produkcije daju predloge za članove žirija. Glavni urednik Zabavnog programa određuje jednu osobu koja će da komunicira s tim ljudima.
„U ovom slučaju sam to bila ja. Neko ne želi da bude član žirija, neko je na putu, neko baš ne može iz ovog ili onog razloga, ali kada pravimo strukturu žirija, uvek nastojimo da imamo predstavnika iz različitih žanrova. Pa uvek imamo nekog klasičara, u ovom slučaju Sedlara, jedne godine je bio Suzuki, drugi je Nikolov. Pošto smo imali nekoliko etno-pesama hteli smo da imamo i nekog iz etno-žanra, kao što je bio Dejan Petrović. I onda, potpuno nesumnjivo, Žika Zana, koji je tolike hitove napisao, toliko pesama njegovih pevamo ceo život, a da neko postavi pitanje zašto je Žika Zana tu“, naglašava Olivera Kovačević.
Sajsi Em-Si je izabrana zato što predstavlja današnji savremeni izraz, a sigurno da je Marija Šerifović neko ko je najkompetentniji da kaže šta bi trebalo da nas predstavlja na Pesmi Evrovizije, napominje Kovačevićeva.
Breskvica jeste dobila najviše glasova publike, ali u konkursnim uslovima vrlo jasno stoji kako se bira predstavnik za Evrosong, da se odlučuje po principu 50-50, pola glasovi publike, pola žirija.
Imena članova žirija se drže u tajnosti zbog loših iskustava sa menadžerima
Olivera Kovačević napominje da je RTS do sada kada je u pitanju izbor predstavnika za „Pesmu Evrovizije“, imao nekoliko loših iskustava sa menadžerima koji su unapred pretpostavljali kako izbor neće biti fer i pošten.
„Niko ne može da zamisli da stvarno postoje neki ljudi koji žele da nešto se uradi dostojanstveno, pošteno i fer. Mi smo se do krajnje granice potrudili da to tako bude. Jer je bilo pokušaja da se saznaju članovi žirija, pa onda kreće pokušaj korupcije, pa kad ne uspe onda kreću pretnje i slično. I upravo da bi zaštitili članove žirija od takvih neprijatnih situacija mi držimo u tajnosti dok se ne završi polufinale i finale“, ističe Kovačevićeva.
Glasački listići svakog od članova žirija sa polufinala i finala su objavljeni na Internet portalu RTS i javnost je mogla da vidi i analizira detalje.
Neformalne grupe i opskurni tabloidi
Olivera Kovačević smatra da napadi i problematizovanje izbora pobednika „Pesme za Evroviziju“ dolazi iz nekih opskurnih tabloidnih krugova, koji nisu nikakvi nacionalni predstavnici.
„To su neki spavači koji se na dugme aktiviraju kada je potrebno. Moram da napomenem da je mene jako puno ljudi pitalo da li sam trpela neki pritisak i iznenadilo me to. I jako sam se uvredila zato što sam pomislila – pa vi ljudi mene ne poznajete ako mislite da bih ja trpela neki pritisak ili da bih ja uradila nešto s čim se ne slažem“, dodaje Sajsi Em-Si.
Po opskurnim tabloidima se takođe provlače i informacije koliko je šta koštalo, koliko je novca potrošeno na kostime i slično.
„Mi smo imali dve divne kostimografkinje, Milicu Terzić i Ivanu Kesić, koji su uradile ogroman posao, i dva meseca radile za skroman honorar. I moram da vam kažem da su se svi učesnici u revijalnom delu odazvali, nikome ništa nismo plaćali, nisu tražili. Znači ljudima je bilo prestižno i bili su srećni da učestvuju. Mi smo se iznenadili, drago nam je zbog toga i ja im ovom prilikom zaista beskrajno zahvaljujem“, navodi Olivera Kovačević.
Коментари