Zima je, a Zemlja je bila najbliže Suncu

Zemlja je u svojoj godišnjoj, blago eliptičnoj orbiti, danas dostigla perihel – bila je u najbližoj tački Suncu. Reč perihel potiče od grčkih reči peri (blizu) i helios (sunce). Zar zato nije trebalo da nam bude toplije?

Зима је, а Земља je била најближе Сунцу

Ako smo sada bliže suncu, zašto onda svi ne uživamo u tropskom vremenu? Odgovor ne leži u našoj udaljenosti od sunca, već u nagibu zemljine ose. Tokom januara, severna hemisfera se naginje od sunca, što dovodi do nižih temperatura i kraćih dana.

U međuvremenu, plaže u Sidneju i ulice Buenos Ajresa uživaju u letnjoj vrućini. Južna hemisfera se naginje ka suncu, uživajući u dugim danima i intenzivnoj letnjoj vrućini.

Šta je perihel

Tokom perihela naša planeta je udaljena „samo“ 0,98333 astronomske jedinice (oko 147 miliona kilometara) od sunca. To je otprilike pet miliona kilometara bliže nego tokom afela, najudaljenije tačke, u kojoj ćemo biti 3. jula 2025. Od sunca će nas tada deliti 152 miliona kilometara.

Ne samo da Zemlja svake godine prolazi kroz perihel i afel, već sve planete kruže oko zvezda u elipsi, što je u 17. veku otkrio nemački matematičar Johan Kepler, koji je razvio svoj prvi zakon o kretanju planeta.

Zemljina eliptična orbita

Zemljina eliptična orbita uzrokuje male varijacije u solarnoj energiji, sa oko sedam odsto više sunčeve svetlosti koja stiže do Zemlje tokom perihela nego afela.

Dakle, da li je Zemlja toplija u januaru nego u julu? To je logično, ali pogrešno.

Geografija južne hemisfere poništava varijacije u udaljenosti Zemlje od Sunca. Uprkos tome što u januaru dobija više zračenja od sunca nego što severna hemisfera dobije u julu, većina južne hemisfere su okeani. Ima mnogo manje kopnene mase, što potire uticaj perihela.

Šta je sa solarnim maksimumom

Solarni ciklusi se obično dešavaju svakih 11 godina. Za to vreme, Sunce oscilira od minimalne do maksimalne aktivnosti, pri čemu maksimalna aktivnost dostiže vrhunac u sredini ciklusa, što bi trebalo da se dogodi sredinom 2025. godine. U najaktivnijoj fazi sunca proizvodi više svetlosti, energije i sunčevog zračenja.

Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, ukupna energija koju će zemlja primiti od sunca – ukupna sunčeva iradijansa, merena sa satelita – povećaće se za 0,1 odsto tokom solarnog maksimuma. Međutim, to je premalo da bi značajno uticalo na klimu na Zemlji, ali danas smo skloniji da brinemo o efektima solarnog maksimuma nego ranije, zbog naše sve veće zavisnosti od satelitske tehnologije.