Друштвене игре нису изумрле, уче нас заједништву и друштвеним нормама

Пре 20, 30 година, обично бисмо се у ово време, док је зима, окупљали у кућама или клубовима и дружили уз друштвене игре. Карте, монопол, ризико, јамб, сви их имамо негде у кућама. Нити смо их се одрекли, нити их у руке узимамо. Неке се друштвене игре, ипак, и даље играју.

Ако сте мислили да су друштвене игре у Србији заборављене, преварили сте се. У нашој земљи постоје клубови где се могу играти друштвене игре.

„Ово је клуб друштвених игара где људи долазе и седају као у сваки други кафић једино што имамо избор од преко 500 игара. Људи седну, плате дневну карту. Четвртак, петак и викенд су букирани, долазе велике екипе, некад је за једним столом било и по 10 људи“, каже Милош Васиљевић.

Деведесетих година долази до револуције у друштвеним играма. Постају много динамичније и ниједна се не игра дуже од 40 минута.

Они који посећују овакве клубове кажу да је ово један од начина да са својим пријатељима проводе квалитетно време.

Много је креативније повести дете у клуб друштвених игара са другарима из одељења него пустити га да буде само испред монитора.

Од идеје заједништва до мониторинга понашања

У друштву вршњака научиће како је то кад се побеђује, али и кад се губи.

„Друштвене игре у називу имају 'друштвене', што значи да се одигравају у друштву и треба да нас припреме и науче неким друштвеним нормама и правилима. Ако се друштвене игре играју изоловано, у смислу да немамо људе око себе, не можемо на адекватан начин да спознамо на који начин реагујемо у заједници. Осим тога што креирају идеју заједништва, терају нас да правимо мониторинг сопственог понашања“, објашњава Марија Манојловић, клинички психолог и психотерапеут.

Заљубљеници у друштвене игре кажу да је много занимљивије играти у друштву. Немојте бацати своје старе друштвене игре, можда ћете баш ове недеље одлучити да скинете прашину са њих и окупите породицу и пријатеље. Осећај заједништва увек је бољи од било које победе или пораза.