Издалека спокојно, изблиза активније него иначе – зашто Сунце збуњује научнике

„Нисмо мислили да ће Сунце бити тако активно у овом конкретном циклусу,  запажања су потпуно супротна“, рекао је Ендру Џерард, директор Центра за соларно-земаљска истраживања на Технолошком институту у Њу Џерсију. Соларни циклуси се обично дешавају сваких 11 година. За то време, Сунце осцилира од минималне до максималне активности, при чему максимална активност достиже врхунац у средини циклуса.

Последњи соларни циклус је био од 2008. до 2019. Сада смо у средини једног таквог соларног циклуса.

Појачана соларна магнетна активност која расте у последњих неколико година, толико је јака да гуши енергију из дубине Сунца, спречавајући је да допре до површине. То узрокује хладније џепове на соларној површини који се појављују као тамне мрље, познате као сунчеве пеге.

Научници попут Џерарда могу да добију представу о нивоима соларне активности пребројавањем сунчевих пега. Њихов број је достигао рекордне вредности у последњих годину дана, што збуњује истраживаче.

Рекордни број сунчевих пега

Раније овог месеца, проматрања су открила 299 сунчевих пега које су се појавиле у року од 24 сата – што је највиши дневни број сунчевих пега у периоду од 22 године. Праћење сунчевих пега је важно, јер су оне показне тачке за моћне соларне бакље икс-класе и масивне ерупције које се називају и избацивање короналне масе.

Избацивање короналне масе може представљати претњу за Земљу, узрокујући проблеме са радио-везама, нестанак електричне мреже, ометање ГПС навигација, па чак и падове сателита, са чиме већ имамо искуства.

Иначе, неће све сунчеве пеге указивати на ерупцију, а и када се десе, не представљају све ерупције оавезну претњу, јер би могле промашити Земљу, рекао је Алекс Џејмс, соларни физичар са Универзитског колеџа у Лондону.

Ипак, могућност рачунања циклуса омогућава нам да предвидимо соларне олује на време, и важно је поље текућих истраживања јер би нам могло дати више времена за припрему, рекао је Џејмс.

Сунчеве бакље (експлозије) икс-класе и избацивања короналне масе су предивни за гледање. Али када експлодирају, бацају честице високе енергије у свемир брзином већом од 1.000 метара у секунди.

Постоји шанса да те честице ступе у интеракцију са магнетним пољем наше планете и горњим слојем атмосфере, изазивајући геомагнетне олује а оне могу изазвати прелепу аурору бореалис и аурору аустралис – северно и јужно светло.

Али, те високоенергетске честице су такође проблематичне јер могу да изазову велике проблеме са високофреквентним емитовањем радио-сигнала и веза на које се ослањају војска, авио-компаније и ГПС системи, рекао је Џерард.

Од јануара, геомагнетне олује узроковале су нестанке радио-сигнала на четири континента: Северној и Јужној Америци, Европи и Африци.

Такође, поремећују се ГПС системи, нестаје и струја па се дешавају и приземљења летова, кашњења, одлагања…

Још једна брига су свемирске летелице. „Ако дође до избацивања короналне масе, и ако тај материјал дође до Земље, то ће повећати густину у горњим слојевима Земљине атмосфере што може да створи већи отпор који потенцијално руши свемирске летелице", кажу научници.

Астрономи су први пут посматрали сунчеве пеге телескопима 1610. године. У исто време, Сунце је правило необичан прелаз у продужени период ослабљене активности. А Кеплерове дуго занемарене скице, јер су били цртежи, а не телескопска посматрања, могле би пружити кључне историјске увиде.

Нова студија која реконструише околности током којих је Кеплер правио своје цртеже појавила се 25. јула у The Astrophysical Journal Letters.

У ишчекивању соларног максимума

У фебруару 2022, геомагнетна олуја је допринела да 38 „Старлинк“ сателита нестане са орбите. Сателити су били у нижој, прелазној орбити и још нису стигли на коначно одредиште, а прошлог маја, највећа геомагнетна олуја која је стигла до Земље у две деценије – довела је до погоршања услуга „Старлинка“.

Очекује се да ће активност Сунца наставити да расте све док не достигне нивое активности, који научници називају соларним максимумом.

„Тренутна предвиђања сугеришу да ће се соларни максимум догодити у другој половини 2025. године, али ћемо све конкретније знати, када се прави максимум догоди, након чега активност поново почиње да опада“, рекао је Џерард.

Иако се предвиђа да ће соларни максимум овог циклуса бити јачи него што су научници првобитно предвидели, он „изгледа прилично просечан у историјском контексту“, рекао је Метју Овенс, професор физике свемира на Универзитету Рединг.

Чињеница је ипак да смо данас склонији да бринемо о ефектима соларног максимума него раније, због наше све веће зависности од сателитске технологије, рекао је Џерард.