Barbi, zašto?

Barbilend je magično mesto. Sve barbike u njemu žive ispunjene živote. Sve su srećne. Tu lutke duge kose mogu da budu sve – radnice, advokatice, fizičarke, predsednice i svako drugo moguće zanimanje koje je potpuno bez poente u magičnom svetu izmišljenom radi korporativne zarade, podsticanja konzumerizma i nametanju kompleksa devojčicama od malih nogu.

„Zahvaljujući Barbi svi problemi feminizma i podjednakih prava su rešeni“, kaže naratorka filma. Osim što nisu. Muški stanovnici Barbilenda nekako samo postoje. Oni ne rade ništa, nemaju nikakva zanimanja, ne žive nigde, niti imaju bilo kakvu svrhu sem da ih Barbi pogleda. Na kraju krajeva, „ona je sve, a on je samo Ken“.

Radnja prati stereotipnu Barbi (Margo Robi) koja doživljava krizu identiteta i mora da otputuje u stvarni svet, kako bi od „Matela“ tražila da je poprave, pošto je počela da razmišlja o svom postojanju, jer zašto bi žena razmišljala o bilo čemu drugome nego o tome koje će štikle obuti ili u koju haljinicu se uvući.

Odlučna da ispravi nepravdu zbog koje je dobila ravna stopala, iz magičnog mesta Barbi kreće sa Kenom (Rajan Gosling) na putešestvije na čijem kraju stiže na plažu Venis u Los Anđelesu. U mnogo čemu, stvarni svet je Barbilend okrenut naopačke. U njemu muškarci vode glavnu reč, njihova je zadnja i ponašaju se kako hoće.

Kenu se dopada šta vidi u stvarnom svetu i za kratko vreme uči o patrijarhatu. Ubrzo se vraća nazad u magični svet bez Barbi u želji da primeni naučeno. Barbi uz pomoć prijatelja uspeva da se vrati u Barbilend gde zatiče apsolutnu vlast Kenova nad Barbikama, koje više nisu pravnice, naučnice, predsednice. Ne, one sada samo šetaju, doteruju se i uživaju dok im Kenovi objašnjavaju kako funkcioniše motor od automobila.

Film koji sebe preozbiljno shvata

Ruku na srce, veliki deo filma posvećen je kritikovanju i same koncepcije barbike kao lutke, pa je čak u jednoj sceni nazvana remek-delom potrošačkog društva koja postavlja nerealne standarde lepote devojčicama i otežava feminističku borbu za jednakost polova. Što je apsolutno tačno.

Svakako film ima dobrih aspekata – poletni i šarmantni, Robi i Gosling su odlični u svojim ulogama. Produkcioni dizajn, kostimi, scenografija i muzičke numere bez svake sumnje čine da Barbi ni na trenutak nije dosadna, a dva sata prođu prilično brzo.

Ovo je, pre svega, komedija i Barbi na tom polju uspeva da opravda očekivanja. Zaista ima dobrih šala i komičnih scena, od kojih se svako malo čuo smeh u bioskopskoj sali.

Posebno prvih pola sata, film je istinski zabavan i smešan, ali svi kvaliteti brzo bivaju preplavljeni lošim pokušajima da se film uhvati u koštac sa problemom rodne jednakosti.

Pritom, nemam nikakvih problema da se ističe neravnopravan odnos žena u današnjem svetu, koji se, nažalost, može primetiti svuda. Ali ne tako što tokom čitavog filma prikazujete muške likove ili kao nesposobne ili kao potpuno bezosećajne siledžije, a ženske likove kao ličnosti koje mogu sve da urade, samo ako to požele. Samo mi nije jasno kako se glupi Ken vratio u Barbilend i sa ostalim glupim kenovima uspeo da preuzme vlast i potlači pametne i sposobne Barbike.

U stvari, glavni problem filma jeste što sebe preozbiljno shvata. Kada to ne radi, Barbi je ono što treba da bude – odlična letnja komedija sa satiričnim elementima, izuzetnom scenografijom, zabavnim muzičkim numerama i šalama.

I na kraju kada barbike uspeju da spasu Barbilend i spreče Kena da uspostavi Kendom, film propušta dobru priliku da pokaže da nijedan ekstrem nije poželjan – ni matrijarhat ni patrijarhat. Moglo je da se dođe do zlatne sredine u kojoj bi Barbi i Ken stvarali svet sa jednakim pravima i šansama za sve.

Čini se kao da se Barbi zaboravlja da se pre svega radi o komediji čiji je junak lutka koja je otelotvorenje potrošačkog društva i decenijska feministička noćna mora. Zašto onda od nje na silu praviti feminističku ikonu, sem ako po sredi nije pokušaj „Matela“ da rebrendira i udahne novi život svom najpoznatijem proizvodu.

Ako je to po sredi, onda od mene neće dobiti aplauz.