Барби против стварног света, како је Кен постао жртвено јагње

Буђење женске енергије насупрот омаловажавања интелектуално слабијих мушкараца, срж је дугонајављиване летње комедије Барби редитељке Грете Гервиг. 

Да се, пак, мушки редитељ поиграо комадом и заменио родне улоге Барби и Кена, одговор публике био би очекиван – реч је дубоко увредљивом и сексистичком филму.

„Ружичаста грозница“, ипак, тресе друштвене мреже, а амерички критичари кажу да је реч о најсубверзивнијем блокбастеру 21. века.

Да ли је Барби, међутим, двосатна реклама за производ, на чију је промоцију инкасирано безмало 100 милиона долара.

За Барби, Кен је joш једна „комбинација“

Марго Роби у улози најславније лутке живи у Барбиленду, свету где су жене, обучене у пастелно розе и шљокичаве хаљине, високо на друштвеној лествици, равноправно заступљене у свим професијама – од места грађевинске раднице до председнице.

Кену, мушкој лутки, како и признаје, са друге стране, дан једино има смисла ако га Барби погледа.

„Она је све. Он је само Кен“, слоган плаката за филм, најверније описује позицију мушке лутке коју игра Рајан Гослинг, у односу на стеротипну златну плавушу.

Гослинг у филму покушава на све начине да се избори за мрвицу пажње његове пластичнe девојкe, која не жели ни да дефинише њихову холивудску романсу.

Једина улога плавокосог и препланулог Кена јесте да стоји на плажи са сурферском даском, коју не зна ни да користи.

Тријумф матријархата

Обрт у причи дешава се када Барби са Кеном одлази у „стваран свет“, у којем је све подређено мушкарцима – жене су изложене насиљу, нема их на водећим позицијама, а мере тела су далеко од „идеалних“ – имају „чак“ и целулит и равна стопала.

Кен убрзо спознаје да је био „преварен“ и покушава патријархат да наметне Барбиленду. Барбике, ипак, удруженим снагама, успевају да на довитљив начин надмудре Кена и врате њихов у розе обојени свет у равнотежу.

Већина америчких медија одушевљена је због победе феминизма у Барбиленду, али изоставља да се потпуно или делимично гуше права мушкараца. 

Чињеница је да је победа над Кеном у Барби свету, заправо тријумф матријархата, а не феминизма који би према дефиницији требало да пропагира равноправност, а не родну надмоћ.

Кен је, заправо, жртвено јагње које треба да прикрије истину о заради „Матела“, америчке компаније која је 1959. године лансирала култну барбику.

Новчанице утрле пут филму

Барби је годинама на црној листи купаца широм света због негативног утицаја на слику о телу жена, али и због промоције недостижних телесних пропорција. 

Си-Ен-Ен је 2021. године пренео једно у низу научних истраживања часописа Боди имиџ у којем се каже да „неухрањена“ лутка, као социолошки фактор, утиче на развој поремећаја исхране код деце.

Америчка компанија је са жестоким падом продаје лутке од 2014. до 2016. године, покушавала да оствари профит са променом њеног изгледа, те су се на рафовима нашле барбике са инвалидитетом, витилигом, Дауновим синдромом.

Компанија је тек 2020. године од продаје лутки остварила приход од 1,35 милијарди долара, што је био највећи раст продаје у две деценије. Но, ништа, ипак, није упалило тако добро до филма.

„Мателово“ искључиво мушко руководство се, такође, нашло у филму, без логичне поенте, осим ако се претходно не погледа кривуља компанијске зараде. Редитељка је, чини се, желела да исмевањем челника „извади флеке“, односно пад продаје лутке.

Сада жене без обзира на године – баке, тинејџерке и девојчице – могу први пут поносно да истичу розе одевне комаде, макар у биоскопским салама да би виделе својеврсни феномен, можда и чудо, који слави њихово постојање, подстиче их да верују у своје снове, али и подсећа да је борба за њихову равноправност са мушкарцима итекако важна.