„Хронологија једног бомбардовања” – уместо планиранa три, бомбе су падале 78 дана

Све је почело у вечерњим сатима на данашњи дан 1999. године, када је 19 држава НATO-a бомбардовало Савезну Републику Југославију. Прва епизода посвећена је баш тим првим данима бомбардовања. Како је настао серијал „Хронологија једног бомбардовања”, објаснила је ауторка серијала Слађана Зарић истакавши да јој се чини да смо ми неке ствари заборавили, или ако нисмо заборавили, да смо изоловано посматрали одређене догађаје.

„Имала сам утисак да нисмо добили целокупну слику дешавања, а у ствари причајући хронологију онога што се дешавало, ми видимо и како се НATO стратегија мењала. То је оно најзанимљивије, јер су они планирали да ће то бомбардовање трајати само три дана, како је Весли Кларк планирао, да Србију за три дана баци на ноге, а исто су мислили и амерички генерали, који су рекли да ће бомбардовање трајати само неколико ноћи. Поставља се питање како је оно што је било планирано да траје три дана, трајало 78 дана”, рекла је ауторка документарног филма.

Како је све почело – 400 авиона на небу

„Занимљиво је како је дошло до бомбардовања. У прва три дана гађано је преко 100 мета, чак и амерички пилоти у својим интервјуима говоре да је било ужасно и физички напорно. Прве вечери је било 400 авиона. НATO је очекивао унутрашње немире, али се то није догодило, јер се војска није сломила. Занимљиво је и то наше јединство, које је трајало, дао је свако колико је могао за одбрану земље”, наводи ауторка филма.

Истиче да се у првој епизоди прича о обарању Ф-117, питању од милион долара, и како је то чудо технике срушено.

„Хронологија једног бомбардовања”, серијал у пет епизода

"Занимљиво је да сам од НАТО-а добила доста аутентичних архивских снимака. У филму говоре људи који су били актери тадашњих догађања, било да су сведоци или чланови породица настрадалих. Када говоримо о првом дану, пошто је немогуће утврдити где је пала прва бомба, јер су у истом тренутку са Јадрана лансирани 'томахавци', знамо да је једна од првих бомби пала на касарну Куршумлија.

Испоставило се да је то што је погођено прве вечери била војна тајна, а то је било истурено командно место Треће армије, где је те вечери требало да се налази генерал Павковић”, рекла је ауторка филма.

Склониште направљено као оно за Садама Хусеина

Наводи да се то место налазило на 6-7 метара под земљом и да су сви убеђени били да је непробојно.

„Оно што је врло интересантно, како су ми причали официри и војници који су били тамо, иста таква склоништа рађена су за Садама Хусеина. Тада је страдало 11 војника и официра. Тог дана, поред дана на Кошарама, страдало је највише војника од НАТО бомбардовања”, рекла је Слађана Зарић.

Наводи да је један од разлога због чега је Савезничка сила покренула бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије, покушај да се спречи хуманитарна катастрофа на Косову и Метохији. Статистика после 26 година показује да је хуманитарна катастрофа у ствари почела са бомбардовањем. Када нешто поређате по датумима када се нешто дешавало, тачно видите шта је била узрочно-последична веза.

Занимљиве изјаве генерала НАТО-а после свега

„Трећи човек Алијансе, генерал Мајкла Шорт, истакао је да је првог дана требало порушити мостове у Београду, оставити град без електричне енергије како би се тиме Милошевић пробудио. Филмом на неки начин покушавам да објасним да ли су колатералне штете биле штете или тактике истраживања које је заговарао генерал Мајкл Шорт”, рекла је Слађана Зарић, ауторка филма.