Бечки економски институт за Србију прогнозира привредни раст од 3,6 одсто

Бечки економски институт у пролећној прогнози полази од такозваног "статус кво" основног сценарија, а уколико би рат даље ескалирао и Европска унија увела ембарго на нафту и гас из Русије, у источној и средњој Европи би био забележен и пад привреде. 

У својој прогнози, WIIW за Србију предвиђа у овој години привредни раст од 3,6 одсто, а идућу годину 3,4 одсто, колико ће износити и раст у 2024. години.

Србија са растом од 3,6 одсто у овој години има најповољније изгледе на Западном Балкану, за који се прогнозира: укупан раст од 3,1 одсто у 2022. години, 3,2 одсто у 2023, а 3,3 одсто у 2024. години.

Поређења ради, Албанији и Црној Гори се за ову годину прогнозира раст од 3,5 одсто, тзв. Косову 3,3 одсто, Северној Македонији 2,5 одсто, а БиХ 1,8 одсто.

У случају негативног сценарија, који предвиђа обуставу испоруке руских енергената, WIIW за Србију предвиђа нулти раст за ову годину, а за идућу раст од два одсто и за 2024. годину раст од 2,4 одсто.

Сценарио за чланице ЕУ 

Основни сценарио WIIW за чланице ЕУ централне и источне Европе, предвиђа раст од 2,5 одсто, а у случају негативног сценарија и благу рецесију од минус 0,9 одсто.

Украјина и Русија забележиће ове године, у зависности од сценарија, масивни пад: Украјина од минус 38 до минус 45 одсто БДП-а, а Русија минус девет до минус 15 одсто БДП-а.

И Турска, као друга највећа економија региона, расла би у најбољем случају 2,7 одсто, а у најгорем 2,5 одсто.

Украјина ће ове године изгубити једну трећину до половине свог БДП-а.

У регионима у којима се воде борбе, уочљиво је да је привреда отпорна.

Буџетски дефицит порашће на 25 одсто БДП-а и моћи ће само уз финансијску помоћ са запада да се покрије.

Какви су изгледи за Украјину и Русију

Изгледи за Украјину су лоши и зависе од даљег тока рата.

"И у случају примирја и политичког решења, снажан привредни раст може се очекивати тек 2024. године, пошто ће се приватни инвеститори споро враћати у земљу", рекао је економиста WIIW и главни аутор пролеће прогносе Василиј Астров.

Русија, према WIIW, због западних санкција, ове године ће бити суочена са падом привреде и високом инфлацијом од најмање 20 одсто.

Ембарго ЕУ на увоз нафте и гаса могао би да смањи руски БДП за до 15 одсто, а инфлацију подигне на 28 одсто.

То би смањило приходе буџету и даље смањило приватну потрошњу, што би продубило економску кризу.

"Већ сада видимо да на основу санкција у многим областима долази до проблема у испорукама. То и повлачање многих западних компанија, на пример у ауто-индустрији, тешко погађа индустријску производњу", каже Астров.

Ниво производње у аутомобилској индустрији је до сада, у поређењу са прошлом годином, пао за 50 одсто.

"И у случају ембарго на енергенте, финансирање рата било би само средњорочно угрожено, пошто руска влада располаже резервама и фискалним простором за спровођење мера", објаснио је Астров.

Последице рата 

Директне последице рата, за већину земаља централне, источне и југоисточне Европе у овој години остају ограничене.

Губици из трговине са Украјином и Русијом у просеку износе 0,5 одсто БДП-а.

Рат у Украјини тај регион највише погађа сназним растом цена енергената и намирница, што смањује реалне приходе домаћинстава и тиме утиче на потрошњу.

"Уколико би дошло до ембарго на енергенте, стопа инфлације у готово свим земаља региона била би двоцифрена", оценио је Астров, додајући да би у Турској, чак и у најповољнијем сценарију, била 55 одсто.