Порез на угљен-диоксид као додатни приход за здравство и екологију
На зелену енергетску транзицију позивају и еколози и економисти. Декарбонизација није само обавеза из Париског споразма који смо потписали 2015. године, већ начин да се привреда учини конкурентнијом. Увођење пореза на емисију гасова са ефектом стаклене баште, не треба гледати као трошак, већ као извор прихода из којег би се финансирало здравство, очување биодиверзитета и побољшање енергетске ефикасности.
Транзиција није омиљена реч у Србији, чак ни онда када има префикс зелена.
Заговорници бржег преласка са фосилних горива на обновљиву енергију кажу да таква транзиција не значи губитак радних места, већ улагање у кадрове и технологију. А то је сматрају најважније за Електопривреду Србије која носилац привредног развоја земље, али и емитер 40 одсто штетних гасова.
Зато је, сматрају, важно да Србија уз друге земље Западног Балкана што пре уђе у систем наплате пореза на емисију гасова са ефектом стаклене баште.
"Тренутна цена емисионе јединице, будући да је то тржишна категорија која варира, тренутно је око 65 евра по метричкој тони. ЕПС емитује око 25, 26, зависно од године, 27,8 милиона тона и ако условно речено прерачунамо те емисије по тренутној цени емисионе јединице дођемо до неке цифре од чини ми се 1,6 милијарди евра“, наводи Мирко Поповић, програмски директор РЕРИ-ја.
У Фискалном савету кажу да би увођење неке врсте пореза на угљен-диоксид требало урадити по узору на правила која важе у ЕУ, тим пре што ће нам од 2026. године наплаћивати порез на нееколошки добијене производе.
"Електрична енергија, гвожђе, челик и те друге ствари које су обухваћене СБА-мом постају скупље за европско тржиште тако да из тог угла дефинитивно постоји економски трошак нечињења, а додатни је проблем што ако плаћамо прекограничну таксу у ЕУ, а увођење неког нашег система слива се у буџет и имамо могућност да нешто урадимо са тим новцем“, каже Слободан Минић из Фискалног савета.
Према процени ЕБРД-а том таксом било би обухваћено 20 одсто нашег извоза.
"Процес декарбонизације је негде просто захтев међународног тржишта као што смо са дрвета прешли на угаљ, сад је време да са угља пређемо на нешто друго, значи нису непознати процеси“, указује климатолог Данијела Божанић.
Од 2026. године Европска унија почеће да наплаћује порез на такозвани карбонски отисак. То јест на прекорачење дозвољене количине емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште, који се ослобађају приликом производње.
Емисијама угљен-диоксида се може и трговати, па тако компаније које не искористе дозвољену норму, разлику могу продати онима који су прекорачили ограничење.
Коментари