Где наћи замену за руски угаљ и колико ће то да кошта

Највећи увозник руског угља Европској унији је Немачка, следе Холандија и Италија, па Пољска која је већ забранила и транспорт угља из Русије преко своје територије.

Иако већина земаља има краткорочне уговоре који се поклапају са роком примене тог ембарага има и чланица, чији су уговори на годину дана, па се већ спекулише – може ли се обустава пролонгирати до њиховог истека.

Жељко Марковић, лидер за енергетику у "Дилојту", каже да су мишљења подељена – неки сматрају да може да се надокнади тај недостатак увоза неки да ће бити теже.

"Што се тиче конкретно угља ту је неко предвиђање Уније немачких увозника угља да ће то моћи да одраде за два три месеца угља да направе ту замену. Из тог разлога то и јесте померено, то је иницијално је та забрана увоза требала да буде у јуну, а сада је померена за 10 август", наводи Марковић.

Да није лако наћи замену за руски угаљ показује пример Велике Британије која је, за разлику од Уније, обуставу увоза тог руског енергнта, најавила тек за крај године.

Због енергетске кризе поједине земље Уније одгодиле су затварање термоелектрана, а складишта угља су испражњена и треба их брзо пунити за следећу грејну сезону, јер цене не мирују.

"Тај камени угаљ који се увози, чија је сада забрана увоза, је био негде испод 60 евра по тони, а сада је више од 300 евра по тони", додаје Марковић.

Замена за угаљ из Русије тражи се у САД, Африци, Аустралији...

Стручњаци упозоравају – угаљ ће бити много скупљи и због транспортних трошкова. Замена за угаљ из русије тражи се у: Америци, Африци, Аустралији, Индонезији, Мозамбику, Колумбији.

Многе земље су финансијски већ исцрпљене, а ситуацију додатно оптерећује и чињеница да је поред угља пети пакет санкција обухватио и траспорт робе из Русије, али и Белорусије.

"Још увек покушавамо да се носимо са кризом ковида 19 и овај додатни проблем са Украјином и Русијом је довео до виших цена. Постоји могућност да би то могло да доведе до глобалне рецесије или можда само до неких локализованих рецесија у одређеним земљама које би највише биле погођене, рецимо Пољска, Немачка и можда Италија у Европи, али можемо видети да то долази и у САД", наводи  Еран Гусе, професор економије на Универзизету у Кентакију.

А да све иде успорено и да није лако испунити рокове говори податак да је овогодишњи обим светске робне трговине предвиђао раст од 4,7 одсто. Нова анализа Светске тровинске организације показује да ће управо због санкција бити смањен на само три одсто.