Читај ми!

Шта је стагфлација од које толико страхујемо

У медијским описима актуелне економске ситуације у свету, појавила се нова реч: стагфлација. Уз њу је одмах кренуло и упозорење како је то економско стање далеко горе од инфлације, коју, нажалост, добро познајемо из деведесетих година прошлог века. Професор Бранко Живановић, са Банкарске академије, је за Први програм Радио Београда објаснио овај појам и дао процену - колико смо далеко од стагфлације. А далеко смо, и ми и свет.

Појам "стагфлација", каже професор Бранко Живановић, је заправо - дијагноза - завршни стадијум економског поремећаја. Настаје када се инфлација претвара у хиперинфлацију праћену екстремно високим падом привредне активности, незапослености, падом животног стандарда, потпуним колапсом јавних и националних финансија.

"Када инфлација потпуно мутира и придруже јој се велика незапосленост и потпуни привредни колапс, тј. кад је достигнут највиши ниво инфлације, где прелази у хиперинфлацију, а проценти иду на десетине, стотине па и хиљаде, и то не само у годину дана како се обично мери, него некада и недељно и дневно. Јавља се и потпуни пад привредне активности, дефицит буџета, изостанак инвестиција", рекао је професор Живановић.

У таквим ситуацијама, објашњава, "настоји се да се вредност куповне моћи која је до била садржана у националном и међународном новцу, транфсормише у неки колико-толико одржив облик".

"...Земљу, злато, метале, неке врсте берзанских роба и неке активе које ће, кад се ветрови разиђу, повратити власницима куповне моћи. У тој фази инфлација је прешла у свој најгори облик, структурну инфлацију, и у том тренутку она се стално регенерише", наводи Живановић.

Потпуни економски колапс се може јавити на националном и међународном плану, каже професор, и тада су неопходни врло радикални потези, превасоходно на монетарном плану и често, морају да буду међународно кооординирани.

Срећом, ми смо јако далеко од тога, и ми и свет, тврди професор Живановић.

"Код нас је на сцени инфлација трошкова и то увезена споља. Превасходно растом цена енергената, сировина, репроматеријала, кашњењима у испоруци, понекад и свесним заустављањем - и картелима произвођача сировина, некада одговара да зараде на разлици у ценама. За инфлацију сада, код нас, ми апсолутно не сносимо никакву кривицу. На монетарном плану она се чак ни стидљиво није јавила. Истина је да се код нас јавио раст цена хране, и то јесте опасно, зато што ми имамо доста сиромашнијег становништва, и зато што не спадамо у најразвијеније земље", објашњава Живановић.

На питање колико спољни фактори могу да утичу на нашу економију и да ли постоје начини да се избегну, професор Живановић, каже да се и наша инфлација може прелити у инфлацију тражње, која би била резултат придруженог монетарног фактора.

"За сада, међутим, нема никаквих назнака за то. Народна банка Србије је послала сигнал, тј. подигла репо стопу и учинила први корак да каже да је спремна да се бори са реалношћу, онолико колико ће моћи. На монетарном плану може, биће уздржана, али не може да утиче на друге типове инфлације. Ипак, будимо реални - све то ће довести до одређених инфлаторних и рецесионих ефеката, али исто тако, не производе све земље у свету све сировине, енергенте, репроматеријале", каже Живановић.

Објашњава да ће дисбаланса бити, али се, напомиње, међународном координацијом и ово на средњи рок може зауставити.

"Пошто инфлација постоји пре свега у глобалној равни, на међународном плану оно што ме онеспокојава јесте изостанак реакције Федералних резерви и Европске централне банке које ће, бар се надам, у следећим кварталима зауставити квантитативне олакшице. Толико је новца упумпано на међународном плану да то једноставно мора да произведе инфлацију на монетарном плану. Јако тешко се одустаје од такве политике, чини ми се да Европска централна банка ни не намерава за сада да стане са тим квантитативним олакшицама", рекао је професор.

Такође изражава бојазан да ће банке бити много уздржаније и да ће много мање на међународном плану гурати паре привреди, у кредитне фондове, јер им се то апсолутно не исплати.

У том случају, може да дође до комбинације рецесионих и инфлаторних фактора на међународном плану.

"Пре или касније, мора да дође до тога да се повуче ручна, и да се референтне каматне стопе Европске централне банке и федералних фондова подигну на реални ниво, да се превентивно делује. Онда ће се то последично прелити на нас. Мислим да ми у овом тренутку, наравно, треба да се понашамо одговорно, али мало ствари зависи од нас, и не постоји чаробна формула како би избегли глобалну инфлацију", додаје Живановић.

среда, 02. октобар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи