Шта су робне резерве и ко је чувар "народног блага"

Полиција је ухапсила три особе због сумње да су оштетиле робне резерве за више од 300 милиона динара. Ово се догађало у Шапцу и Сремској Митровици. Сличне вести су ових дана стизале и из Блаца и Руме.

Жарко Галетин објашњава да Републичка дирекција за робне резерве контролу поверава овлашћеним контролним кућа, попут "Југоинспекта".

"По налогу државе, Републичке дирекције, 'Југоинспект' излази на терен, врши контролу, мери колико робе има", објашњава Галетин.

Истиче да када се током ванредних контроли откривају злоупотребе да је то знак да постоји проблем у систему.

"Када се то учестало дешава, када радите ненајaвљене контроле, то је знак да је негде у систему проблем, да је системска грешка. Онда би вероватно системски требало нешто урадити да се не би дешавале такве ствари", појашњава Галетин.

Које су надлежности дирекције

Галетин каже да Републичка дирекција за робне резерве има надлежности које су предвиђене законом и њеним нормативним актима.

"Дирекција за робне резерве треба да представља амортизер, када долази до екстремних ситуација: да ли су цене изузетне ниске, па треба да интервeнишe да тржишту, тако што откупљује од пољопривредних произвођача по нешто већој цени или када су цене изразито високе, па уступа нашим сточарима кукуруз по нижој цени", каже Галетин.

Додаје да je дирекција "чувар народног блага". "Оно што је Народна банка, када је реч о финансијама, то је робна резерва што се тиче физичких роба", истиче Галетин.

Каже, међутим, да не може једино Републичка дирекција за робне резерве да се означи да је крива због проблема који се дешавају.

Према његовим речима, требало би и да се раздвоји интервентни и стратешки део дирекције.

Да ли су довољне резерве за два месеца

Говорећи о информацији да имамо робне резерве за два месеца, Галетин наводи пример пшенице и каже да је да су месечне потребе млинске индустрије за домаћу потрошњу између 90 и 100 хиљада тоне пшенице за производњу брашна за домаће тржиште.

"Двомесечне залихе би представљале неких 200 хиљада тона пшенице", каже Галетин. Сматра да то представља довољно резерви.

"Нама је то довољно, јер Србија има производни капацитет тих роба, базичних пољопривредних производа, као што су житарице и уљарице, чак и у лошим економским годинама", наводи Галетин.

"Година скупе хране" 

Агроекономски аналитичар сматра да је стање на тржишту већ "озбиљно поремећено и дубоко узрмано" због рата у Украјини.

"Тај проблем ће дуго трајати и дуго ћемо га осећати сви. Цене хране су се помериле на један виши ниво на том нивоу ће варирати. Без даљњег можемо очекивати годину веома скупих цена хране", закључује агроекономски аналитичар Жарко Галетин.