Голотиња која не шокира, розе сукњица и Душка за славским столом, укратко – Евровизија

У години када је установила стални слоган – „Уједињени музиком”, Евровизија је успела све друго, само не да уједини. О томе зашто страни медији сматрају да ће бити тешко надмашити овогодишње такмичење по бизарности, у емисији „Око" говорили су Душка Вучинић, шефица Службе за односе с јавношћу РТС-а, Ђуро Радосавовић, писац и Зејна Муркић, певачица.

Србија је на овогодишњем такмичењу за најбољу песму Европе освојила 17. место. Вучинићева каже да је, имајући у виду да је текућа година – година озбиљне конкуренције, наша делегација била презадовољна уласком у финале.

„Једну ствар да ставимо на своје место – ми смо географски мала земља са озбиљно добрим резултатима када је Еуросонг у питању. Једно прво место, једно треће место, пето место, десето… као самостална држава. И можда само два, или три пута нисмо успели да се пласирамо у финале тако да заиста треба да будемо задовољни. Много веће, богатије земље не успевају да се домогну финала. Ми смо, жаргонски да кажем, осветлали образ. Ми смо имали отмени наступ, једно достојанствено представљање те младе девојке и целе наше земље“, изјавила је Душка Вучинић у емисији Око.

Вучинићева се осврнула и на неколико незапамћених ситуација које су се десиле ове године на манифестацији, која траје непуних седам деценија.

„Слоган је преузет од прошле године, и тада смо још могли да говоримо о томе да је он адекватан догађају који пратимо, а сад постаје упитно да ли наставити са тим, или осмислити можда нешто друго, осим ако се у наредних годину дана нешто драстично не промени. Али, то је већ сад на људима из ЕБУ-а, односно из тог евровизијског менаџмента, који озбиљно морају да поразмисле у ком правцу идемо“, нагласила је Душка Вучинић.

Питање имиџа

Прошле године, Лук Блек је на Евросонгу освојио 24. место. Писац Ђуро Радосавовић, коментарисао је то да ли треба да се размисли о, у одређеном слислу, другачијој нумери која на европско такмичење долази из Србије.

„Шта би то значило, мислим, размишљати другачије, онда може да буде Србија као Ирска. Онда значи, треба да се пошаље неки скандал-мајстор који ће да скреће пажњу на тај начин, и онда ћемо да се згражавамо – какви смо ми то, како смо себе представили тамо… Мислим да је ово питање имиџа, ако посматрам из, да тако кажем, адвертајзинг угла. Ако је питање имиџа, и ако нисмо сигурни да можемо победити, а ипак, добро је веровати у то, онда је боље послати нешто квалитетно него нешто што скреће пажњу по сваку цену“, каже Радосавовић, и додаје да су му се допали представници Француске, Грчке, Италије…

„Схватам све, схватам и игранку, схватам како се људи довијају на разне начине, а оно што је мене одушевило ове године јесте начин изведбе и концепт, како је снимљен наступ Грчке, то су неке ствари које померају границе које ми се јако допадају“, истакао је гост Ока.

Вучинићева каже да су организатори усмерили све своје капацитете да догађај изгледа, и буде на врхунском нивоу, као и да су Швеђани доминантни када је продукција оваквих догађаја у питању.

„То је било беспрекорно, нема им равних, сценарио је ове године био заиста одличан. Дође до мањкавости у текстовима па буде досадно, па се водитељи појављују по неколико пута са истим реченицама потпуно небитним, али само да би се променила сценографија једног извођача и ставила сценографија другог.  Овде је све било тако лепо прорачунато. Једино разочарење, што се мог виђења шоуа тиче, је што нису успели да групу `Аба` доведу у Малме. Не, али сам очекивала да ће се бар укључити из Лондона или већ одакле, зато што, када је била генерална проба, наслућивало се – Десиће се, хоће, хоће, ево сад ће... и на крају сам била разочарана као и цела планета без обзира што су им понуђени силни новци“, испричала је Душка Вучинић.

Каже и да је на сцени могла да се види још нека велика звезда, као што су то раније били Мадона и Џастин Тимберлејк.

„Организација уопште није била одлична али то је потпуно небитно. Кога брига како се српска делегација организовала у Малмеу, или како су Шпанци успели да, не знам шта ураде… То се не види на екрану. Шоу је битан“, каже Вучинићева.

Бунда и сукња, или песма

Европа је одабрала, и швајцарски представник Немо је својој земљи донео трећу победу. На наступу родно небинарне особе, обучене у розе, сукњицу и бунду, видело се да публика много воли његову песму, али остаје питање о томе да ли је већи адут био наступ и стајлинг или песма.

„Кад га чујемо како пјева, онда је његова пјесма. А ово је изражавање, испољавање, да ли је то скретање пажњe или није скретање пажњe.... Моје мишљење је да може да ради ко шта хоће, у смислу, док год се лијепо осјећа, све у реду. Овако, кад га човек чује, он је изузетан, али, да ли је требало да побједи, не знам“, каже Радосавовић, и истиче да је током преноса, уживао у Душкиним коментарима, али и да му није јасно зашто на Евросонгу има љутње, и зашто се на музичко такмичење гледа као на спорт.

„Спектакл је, треба да се ужива у њему – нађи свог омиљеног, навијај за њега, шаљи, не шаљи поруке, слушај после пјесму и све у реду“, каже писац

„Живимо у времену острашћености, на свим нивоима, и онда ово је непотребно у нечему што треба да буде уживање. Ово прате породице, у породичном кругу се гледа, у кругу пријатеља. Острашћеност је непотребна. А она је била јако присутна“, додала је Душка.

They, them...

Швајцарац није добио највише гласова у публике, али је, када је реч о жирију, апсолутно добио највише поена. Душка каже да њу победа представника Швајцарске ипак није изненадила, јер је важио, уз Хрвата, за једног од фаворита.

Испричала је и како је због публике објаснила феномен небинарне особе за коју се користи заменица „они“ и „њима“ (engl. they, them): „Ја сам морала то детаљно да објасним, да не помисле људи да сам полудела да се једном човеку обраћам у множини. Значи, заиста, ето, коректно је тако дефинисати“.

Коментарисала је и то зашто јој је за 20 година, овогодишња Евровизија била најтежа.

„Другачије живимо. Потпуно другачије живимо. Мислим да у овом тренутку Европа није спремна на овакве догађаје. Тензично је. О-кеј, иницирано учећем Израела на овогодишњем такмичењу за Песму Евровизије – да, али то није сигурно једини разлог. И ово треба да буде тема за размишљање организације Олимпијских игара које ће врло брзо да се догоде. Опет та острашћеност. Ако није учесница Израела, биће нешто друго. И просто је то променило мој утисак о овогодишњој Евровизији. За мене је Евровизија била нека радост, неко посебно расположење, емоције које људи једни другима несебично дају, фанови... без фанова не би било Еуросонга“, рекла је шефица Службе за односе с јавношћу РТС-а.

Вучинићева је објаснила је да је за њу проблематично било и то што је грин рум био измештен из центра Арене и што је тако спречио интеракцију извођача и публике. Такође, није било класичних конференција за медије, већ само оних индивидуалних, а групних – тек после полуфинала и једна победничка. Није било ни традиционалне конфернције прве петорке, док је и присуство новинара било смањено.

„Чинило ми се као да имају жељу, у ствари – Ово је обавезни део и то морамо да одрадимо и само једва чекамо да сви оду, и да се заврши мирно, и да одемо својим кућама и да видимо шта ћемо наредне године да радимо“, сматра Душка.

(Не)искључење

Пре две године због рата у Украјини Русија се није такмичила, а ове године то није био случај када је Израел у питању. Такмичење су пратили и протести у Малмеу.

„Ако погледамо које државе учествују, ко вуче конце и све, нема места изненађењима. Да ли, мислим, то питање да ли је Израел по истој мери требало да се догоди – то, као што видимо – протести су, прво, један од разлога је то. То су дебате које немају финалног закључка. Не вјерујем да се посматра Евросонг у смислу само као један догађај имиџног карактера. Ту има и политике, зато што не ратује се само пушкама и оружјем, већ имиџно, а ово је једна кључна тачка коју толико људи прати у сваком тренутку, на свим могућим каналима, и онда је важно и ко је присутан и ко га нема. И много се боре сви за то. И баш због тога је у центру пажње, јер чак сви могу да се огребу помало, да се о њима прича на један или други начин, или да буду жртве, или да нешто кажу“, сматра Радосавовић.

Представница Израела је своје пробе у гардероби обављала тако што, док је певала, њен тим је звиждао и негодовао, да би направили психолошки баланс и да би је припремили на оно што ће је чекати.

„Ја прво нисам могао да разумем да ли је она заиста у некој лошој позици, да ли није у лошој позици, колико је то инсценирано, колико се иде на неку причу због поена. Али, генерално, мислим да је она јака психички, јако јака особа и можда није било потребно да било ко звижди да је припрема, да је она дошла јако спремна, и ја нисам је видела да њу ништа омета. Она је као певачица, била беспрекорна“, навела је певачица Зејна.

Комшијска солидарност

Зејна Муркић, која је била и члан српског жирија, додала је да је Теја Дорин наступ за Србију „био диван", али и да су је многи питали зашто Израелу није доделила поене. Жири је 12 поена дао хрватском представнику, а 10 поена победнику.

„Нико се није договарао, сви смо гласали онако како смо желели, али смо се сви уклопили да треба да дамо Лазањи 12, а да смо импресионирани сви Немом“, додала је певачица.

Ранијих година смо навикли на комшијску солидарност, а сада је није било од стране хрватског жирија. Публика је дала 12 поена. Радосавовић каже да га то није „толико изненадило“: „Ако се нешто некоме не допада, у реду је. Мени је то потпуно легитимно. Као што је легитимно да је од Србије Хрватска добила 12, можда ће следећи пут и бити обрнута ситуација“.

Зејна је говорила и о специфичном наступу Ирске: „Што кажу родитељи – Не треба то деца да гледају. Али заиста, сад је више небулозно причати о томе, пошто деца толико тога лошег виде на интернету и на Тик-току, да је њима ово ништа, мало онако – причица, мало страшна и то је то. Срећа што деца, на пример, она осете ту срж и енергије и песме, али они не улазе, да ли је то сатанизам, не улазе у политику, да ли је рат, значи они чују оно што се њима свиђа музички, тако да деца и омладина не греше када препознају добру песму“.

Питање локалног тренда

Први пут смо видели и нагог мушкарца на сцени Евровизије.

„Ради се о томе да све може да се схвати, али оно не може да се схвати. Не у смислу да је човјек го, мислим, нудистичка плажа постоји. Али нема никаквог концепта, мени је то сметало. Да ме је шокирало, то је супер, али нисам чак ни шокиран, нисам ни згрожен, остављам могућност да је то неки локални тренд њихов, да је то њима смијешно“, рекао је писац који је такмичење пратио породично.

Било је и доста реакција на коментаре Душке Вучинић током и полуфинала и финала.

„Неко је написао – Душка прича, као да се налазимо сви заједно на слави. Ја сам заиста неким стварима била, не могу да кажем да сам згрожена, али пристојно изненађена. И мислим, и то сам и рекла, за свети крст, пошто је бина била у облику крста, сви се поскидаше. Мислим, непотребно је. Заиста, шта је онда следеће године? Чему ћемо да присуствујемо, ако су сад сви показали своја обнажена, полуобнажена тела? Апсолутно и кореографски неоправдано“, сматра Вучинићева.

Говорећи о избору композиције за Евросонг наредне године, Зејна истиче да, према њеном мишљењу, није важан ни жанр ни брзина ритма, већ поклапање песме и уметника.

„Битно је да ти, када та нека особа изађе, не гледаш ништа друго се није. Да те опчини. Тако да апсолутно не бих бирала ни брзину песме, ни жанр, него мислим да то некако, мора да се деси. Ове године се десила Теја Дора и то јесте било магично, и то је оно наше што смо, ето ми имали да прикажемо. Ја мислим да свака година ће имати свог представника – баш онаквог какав треба да буде тад“, закључила је Зејна у емисији Око.

четвртак, 20. јун 2024.
26° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије