Блог Жељка Јоксимовића: Дневник из Бакуа (1)

Уверен сам да ће наш труд и залагање препознати евровизијска јавност наредне недеље, а сасвим сигуран сам да ћу као и до сада, достојанствено представљати земљу, нашу Србију, на угледној манифестацији".

Читаоцима мог Дневника желим да уживају у предстојећој евровизијској недељи и надам се да ћу успети да им дочарам део атмосфере из престонице за многе егзотичног Азербејџана, града кога називају и градом ватре односно град ветра, из Бакуа. Будите са нама до и током полуфинала 24. маја и финала 57. Песме Евровизије- 26. маја.

У претходна 24 часа делегација Србије за 57. Песму Евровизије је летом преко Истанубула стигла до Бакуа, са београдске кише и температуре од пар степени за само 10 сати доживела морских 30. Сместили смо се у Хотел „Хилтон", одржали прву званичну пробу и прву прес конференцију и управо у овом тренутку док пишем ове редове надам се да ће се међу бројним већ унапред испланираним обавезама у овој и наредној недељи, пронаћи бар неколико сати за мало одмора. До наредног јутра.

Утисака је за ово кратко време у Бакуу заиста много. Од испраћаја који смо имали на аеродрому „Никола Тесла" и сусрета са Гораном Бреговићем, потом дружења са кошаркашком легендом Душаном Ивковићем на истанбулском аеродрому непосредно после освојене титуле у Евролиги са Олимпијакосом. Заиста леп почетак моје нове, четврте, евровизијске приче. По доласку у престоницу Азербејџана Бакуу још једно надасве пријатно изненађење-дочек од стране Његове екселенције Зорана Вајовића, амбасадора Републике Србије у Азербејџану и бројних, дивних и љубазних волонтера, фанова и неколицине пријатеља.

Заиста сам искрен када кажем да се увек изнова изненадим када схватим колико људи широм Европе зна и показује ми колико цени музику коју стварам. Колико људи моја музика чини срећним. То се догодило и у Азербејџану где осим професионалне сарадње са њиховом поп звездом Сафуром на песми „Дрип дроп" 2010 , нисам до сада имао прилике да боравим. Бројни фанови из целе Европе присуствовали су првој проби коју смо Ад Хок Оркестар и ја имали у Кристалној дворани, а још више оних који су желели да нас виде и чују на прес конференцији. Не знам колики је број био оних новинара са којима са разговарао, али заиста их је било много. И реакције на песму „Није љубав ствар" су сјајне што само потврђује све оно у шта сам веровао односно што сам добијао као коменатре свих ових месеци. На прес конференцији смо певали сада већ евровизијски хит „Лане моје" и подигли атмосферу међу присутнима. Та песма је заиста постала песма за све времена. И то је најважније, јер верујем да је квалитет песме оно што је у целој овој причи ипак суштина. Већи успех желим композицији „Није љубав ствар".

Евровизијска недеља је, дакле почела и за тим Србије. До првог такмичења, односно друге полуфиналне вечери 24. маја преостало је осам дана. Ове прве речи мог Дневника су заправо само груба и мала скица бројних импресија које већ имам о самом Бакуу, о велелепној Кристалној дворани и заиста престижној сцени за наступ, о љубазним домаћинима и, што је посебно важно позитивном духу и атмосфери која влада међу нашом екипом.

До сутра-Жељко!