Мостови међу душама и језицима: Књижевни и преводилачки пут Раде Рајић Ристић

Круна међународне преводилачке мисије Раде Рајић Ристић из Вићенце (Италија) је угледна мађарска награда Арт Данубиус, коју додељује будимпештанска издавачка кућа AB Art Publishing House. Додељена јој је за допринос књижевном преводилаштву и уручена у оквиру 69. Међународног београдског сајма књига.

У друштву заслужних стваралаца из Србије, Румуније, Италије и Швајцарске, ово признање добило је посебну симболику јер је дошло из суседне Мађарске, земље богате преводилачке традиције, и то управо под куполама београдског празника књиге, спајајући дунавски културни простор са њеним дугогодишњим радом на Апенинском полуострву.

Поводом овог признања, Рада Рајић Ристић је истакла да јој је награда донела двоструку радост, нагласивши да јој је велика част што признање долази од комшија Мађара и што јој је уручено управо на београдском Сајму књига, чиме се потврђује да преводилачка реч брише границе између народа.

Од родне Сене до италијанске Вићенце

Постоје људи чији животни пут није тек географско померање из једног места у друго, већ непрестано ткање невидљивих нити између различитих светова. Таква је животна и уметничка прича Раде Рајић Ристић, песникиње, новинарке, преводитељке и неуморног културног посленика, чије стваралаштво већ деценијама представља живи мост између родне Србије и италијанског града Вићенце, у којем живи и ради.

Рођена у Сени код Кучева, дипломирала је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду, а своје академско образовање надоградила је мастер студијама о питањима имиграције на престижном венецијанском универзитету Ka Foskari. Управо у том споју завичајне топлине и космополитске ширине лежи суштина њеног књижевног и преводилачког гласа.

Језик као простор сусрета и разумевања

За Раду Рајић Ристић превођење никада није било само технички пренос речи из једног језичког система у други. Било да ради као судски тумач у судовима у Вићенци, Падови и Венецији, где се речима бране људске судбине, или да преводи књижевна дела, њен рад прожет је дубоким разумевањем другог и другачијег.

Кроз више од двадесет двојезичних и вишејезичних збирки песама, као и преводе дела српских аутора на италијански језик — међу којима се посебно истиче превод бајки Гроздане Олујић — она је италијанској публици приближила дух, мелодију и сензибилитет српске књижевности. У њеној поетици језик није граница која раздваја, већ простор сусрета, дијалога и међусобног препознавања.

Признања на Апенинском полуострву

Бројне награде и признања које је стекла током каријере нису само личне потврде њеног талента, већ сведочанство о томе колико је њена реч одјекнула у различитим културним срединама. У Италији и Сан Марину, где је створила свој други дом, њен песнички и хуманитарни ангажман препознат је врло рано.

Од награде угледног римског часописа Scena illustrata и признања Кључеви осмеха фондације Cesar за међународну солидарност, преко победа на песничким конкурсима у Вићенци и Савони, па све до вишеструких награда Scalabrini, италијанска културна јавност награђивала је њену способност да универзалне теме мира, љубави, мајчинства и људског достојанства преточи у стихове који дирају свако срце, без обзира на матерњи језик. Посебну симболику носи награда Матерњи језик, која потврђује њену посвећеност очувању језичког идентитета и корена у расејању.

Нераскидива веза са завичајем и регионом

Истовремено, веза са домовином остала је непресушан извор њене инспирације. Признања која су стизала из Србије, Републике Српске и региона — међу којима су престижно Кочићево перо у Бањалуци за књигу Мост међу душама, награда Лукијан Мушицки, признање за публицистику Данијел Пиксијадес, као и Орфејев свитак — говоре о томе да завичај није заборавио своју песникињу.

Том низу придружује се и признање румунског књижевног удружења Константин Бранкуши из Темишвара за међународни допринос књижевности, чиме се круг њеног европског утицаја додатно шири.

Лепа реч као трајни мост међу људима

Поред књижевног и преводилачког рада, Рада Рајић Ристић је деценијама присутна и у новинарству, извештавајући о животу српске дијаспоре и културним дешавањима у Италији.

Сама ауторка често истиче да сваку своју награду доживљава као признање својој домовини и језику из којег је потекла, трудећи се да у сваком наступу, новинском чланку или преводу представи оно најлепше из српске културе и традиције. Због тога награде и стваралаштво Раде Рајић Ристић нису тек подаци у биографији једне уметнице, они су трајно сведочанство о томе да култура не познаје даљину и да једна искрена реч остаје најсигурнији мост међу људима.

четвртак, 19. новембар 2026.
17° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом