Блог Жељка Јоксимовића: Моја четврта евровизијска мисија (2)

Било је неизрециво. Памтићу читавог живота ту Евровизију.

Волео бих да и што више евровизијских фанова поново погледа тај снимак. Чини ми се да ће, поновним гледањем, сви јасније разумети колико ме велико евровизијско искуство, осим свих предности, обавезује.

Имајући у виду све моје досадашње ранкинге (да се изразим спортски), друго, треће и шесто место. Верујем да ће временом и највећи скептици разумети зашто сада тежим бољем евровизијском резултату од досадашњих.

Спортисти и они који су се икада у нечему такмичили сигурно ће разумети.

Решио сам да се растеретим ранијих искустава и да се при припреми песме за Баку окренем тотално новим размишљањима, без икаквих повлачења паралела типа "тада и сада".

На мелодију сам поносан. Добио сам оно што сам планирао да створим – моћну песму коју ћу свим снагама моћи да браним, са поносом да представим Србију евровизијском музичком аудиторијуму.

Текст је, опет, процес за себе. Врло је значајно што сам, ранијим проглашењем, добио неопходно време, па све тече у готово идеалним околностима. А да ли ће песма бити нова химна љубавника и заљубљених или остављених или нешто сасвим другачије, не могу вам још открити.

Моји твитераши знају шта сам још радио и где сам све био протеклих недеља: три концерта у Немачкој и по један у Хрватској, Македонији, Србији, Црној Гори.

Дивно је било, толико да умор осећам тек сада када имам пар дана за предах.

Захваљујем свима на дивном пријему, од Минхена, Форцхајма, Диселдорфа, преко Карловца, Загреба, Обреновца до Скопља, где је уз фантастичну публику (кажу да вас је било тринаест хиљада) два и по сата прошло као трен!

Хвала и Калиопе, Харију и Борису на лепом дружењу, али, пре свега, што се увек лако разумемо.

Ето, и ови концерти су ми дошли као окрепљење, као адреналинске дозе за месеце припрема који су преда мном.

Чини ми се да је важно успешно привести крају текућу годину, да је то одличан предуслов да следећу започнете са више елана.

А мој "фото-финиш 2012." био је какав се пожелети може: одбројавање последњих тренутака старе године са хиљадама људи на препуном тргу у Новом Пазару, потом реприза дочека са публиком и пријатељима у Петровцу.

А дан раније стигла је и награда – интернационални фанови Еврвовизије прогласили су песму Лане моје најбољом у историји такмичења!

А  нова-новцијата година, већ је стигла и тек чека да на њеном календару заокружујемо све оно важно и значајно што очекујемо, планирамо, што нам предстоји.

Желим вам свима да нову, 2012. годину испуните са што више дана радости, љубави, успеха и весеља.

Срдачно ваш,
Жељко Јоксимовић