понедељак, 21.07.2008, 16:00 -> 15:30
Интервју : Марија Ковач
Тек што је Београд испратио последње учеснике и госте “Песме Евровизије 2008”, у Лимасолу на Кипру сусрели су се шефови делегација “Дечје песме Евровизије 2008“.
Том састанку на којем су донете кључне одлуке у вези са такмичењем младих композитора, текстописаца и извођача популарне музике, присуствовала је Марија Ковач, одговорни уредник Редакције музичког програма РТС-а који се пре три године прикључио и том евровизијском пројекту.
Са којим циљем и са каквим успехом?
Оригинални назив - Junior Eurovision Song Contest можда тачније дефинише углавном тинејџерски узраст учесника тог такмицења, али није близак духу нашег језика. С друге стране, у време када смо се ми, као национална телевизија, укључили у ту европску манифестацију, доња старосна граница била је осам година. Потом смо заједничком одлуком и гласањем на састанку шефова делегација у Женеви 2006. године фиксирали садашње границе старијег дечјег и раног младалачког узраста од 10 до 15 година. Зашто је то важно? Управо због циљева који су базирани на етичким нормама и правима детета. А о томе смо разговарали и ове године, процењујући претходна искуства и припремајући будућа.Услови које је у Лимасолу обезбедила национална телевизија Кипра су одлични, организациони тим је врло ентузијастичан и ја сам сигурна да нам у новембру предстоје савршен рад и дивно такмичење. Прави " Fun in the sun " или "Забава на сунцу", како гласи слоган овогодишње "Дечје песме Евровизије" на којој учествују млади из осамнаест земаља Европе.
Која су незаобилазна правила према којима се одвија национално и европско такмичење?
Специфичност такмичења је у томе што аутори музике и текста морају бити деца којој одрасли могу да помогну само у музичком запису и аранжману. Композитори и писци текста морају да учествују у извођењу на сцени. Дакле, не може једно дете да компонује а друго да пева туђу композицију. То је искључено управо због намере такмичења да подстакне дечју креативност и аутентичност више него пут ка врхунском професионализму који, наравно, није искључен.
Да ли је тај циљ до сада увек био постигнут?Циљеви и пропозиције такмичења нису баш увек и у свему поштовани јер понекад постоје изузеци које је тешко унапред препознати и осујетити. Правилником је, на пример, забрањено да се деца на сцени одевају "на одрастао начин". Морају бити пристојно а не изазовно одевена. Границе су, међутим, растегљиве и тешко је одредити да ли су и до ког тренутка кратке сукњице дечји артикл а од ког провокација. Такође, постоје земље које се традиционално баве одгојем будућег естрадног кадра међу децом најмлађег узраста на начин близак врхунском спорту. Тренирају их у певању и плесу тако да би им и Ширли Темпл позавидела. Али шта се ту може осим да се на одређен начин проверава и ауторство. Па ако постоји вундеркинд, нека и победи.
Имамо ли ми такве вундеркинде и када Србија бира свог представника на "Дечјој песми Евровизије"?
Ако смо у нечему богати, онда су то музички надарена деца, али њихово васпитање у овом музичком жанру у Србији није институционализовано. Не постоји ни традиција која би такво такмичење учинила масовним као у Русији или Украјини где за национално такмичење стигне преко пет стотина радова. Ми смо још далеко од тога, али сваке године бележимо све веће интересовање деце, њихових педагога и родитеља. Прошле године смо имали шездесетак важећих пријава, али то нам није сметало да се у Ротердаму пласирамо на сјајно треће место баладом "Пиши ми" тринаестогодишње Невене Божовић из Косовске Митровице. Морам, ипак, да признам да смо се и ми у РТС-у, припремајући европски наступ, бавили својеврсним педагошким радом. Неопходно је бар тих месец дана, колико остаје од националног до евровизијског такмичења, озбиљно разрадити сваки детаљ дечјег наступа на сцени - од мизансцена и костима до односа између солисте и пратеће групе. Да не би било изненађења и напетости. Осмишљавајући и увежбавајући сценски наступ, прошле године смо имали дивну сарадњу са балетском школом "Лујо Давичо" из Београда која нам је омогућила кастинг међу ученицима нижих разреда, обезбедила је стручну помоћ и простор за вежбање. Невена је тако добила подршку две "мале виле" које су биле у стању да се зачас преобразе у тинејџ-денс звезде да би заједно сјајно наступиле и дивно се провеле.
Када и како Србија бира свог представника за "Дечју песму Евровизије 2008"?
Све наше припреме за ову годину су завршене и ушли смо у фазу реализације која је почела објављивањем конкурса 13. јуна. За месец дана прикупићемо пристигле радове међу којима ће стручни жири одабрати десет композиција. Следи процес провере, првих сусрета, потписивања уговора и родитељских гаранција И, напокон, припреме великог шоу програма који ће се одиграти 21. септембра у Београду. Србија је прихватила систем гласања који подразумева 50 посто гласова публике и 50 посто гласова стручног жирија. Кад изаберемо свог представника, улазимо са њим у велико коло песме, плеса, рада и дружења у радости и весељу без којих то такмичење не би имало смисла.
Да ли "Дечја песма Евровизије", ипак, ствара будуће професионалце? Како се развија каријера Невене Божовић и колико РТС подржава своје такмичаре после завршетка такмичења?
То је осетљиво питање зато што се, ипак, ради о деци. Тринаест година је узраст бурних промена које подразумевају и могућу промену гласа. Не бавимо се менаџерским послом, али подржавамо "своју децу" и помно пратимо њихов развој, школовање, па и приватан живот, јер радећи заједно постајемо пријатељи. Шта рећи о прелепој девојчици дивног гласа и узорног васпитања каква је Невена Божовић? Трасирати њен пут ка естради или нечем другом? Не знам. Она се школује и живи нормалан живот. Иде у средњу музичку школу и свира клавир. Учи језике. Пише стихове, компонује и пева соло и у дуету са старијом сестром. Будућност је њена са или без естрадне каријере. А успомене које носи из Ротердама похраниће у трезор најлепших сећања на детињство. Да ли је то мало?
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар