Постизање циљева из Поглавља 27 јединствена је прилика да заштитимо животну средину

Прописи Европске уније из области животне средине чине приближно једну трећину укупног броја прописа ове заједнице. Поглавље 27 у процесу преговора о приступању Србије Европској унији тиче се заштите животне средине и борбе против климатских промена.

У Извештају за прошлу годину наглашава се недостатак транспарентности у извештавању о стању животне средине и процесу доношења одлука у тој области.

Како наглашава гошћа Јутарњег програма Тања Петровић, извршна директорка Младих истраживача Србије, јавност је и даље недовољно укључена у доношење одлука које се тичу животне средине, иако је то право грађанима загарантовано Уставом и разним секторским законима, као и бројним међународним уговорима и конвенцијама које је наша земља потписала, односно ратификовала.

„Ствари се полако, полако померају, али недовољном брзином. Последњи врло актуелни пример је ситуација са фабриком гума у Зрењанину. Инвеститори су добили дозволу за почетак радова, без спровођења провере утицаја на животну средину, што је врло значајан поступак који укључује и грађане. Свако ко је учио хемију у школи, зна да процес производње гума не може да тече без утицаја на животну средину“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Напредак у магли

Извештај који је Коалиција 27 представила, насловљен је „Напредак у магли“ зато што је ова проблематика заиста у магли, од едукације, па надаље, напомиње Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе.

„Што се тиче едукације, чак је и Европска комисија то препознала, нарочито у области климатских промена и навела да заправо активности самих државних институција у подизању свести треба да буду веће“, додаје Јовановићева.

Загађеност ваздуха, депоније и отпадне воде издвајају се као три највећа проблема са којима се наша земља суочава. Како наглашава гошћа Јутарњег програма, ови проблеми се решавају искључиво јавном политиком која треба да дефинише стратегију за решавање ових проблема. Грађани у области заштите животне средине на располагању имају само свој глас и треба да захтевају да се донесу адекватне јавне политике.

„Надлежне институције треба да погледају податке шта је извор загађења ваздуха и шта је узрок, и да онда доносе одлуке. Аутомобили јако мало доприносе, а ако кажемо људима да не ложе, не можемо да им кажемо смрзните се и живите у хладном, потребно је да држава сагледа цео проблем и донесе различите политике које ће уважавати социјалне разлике и потребе различитих категорија становништва“, напомиње Мирјана Јовановић.

Знање и добра воља грађана нису довољни

Систем не може да почива на знању, ентузијазму и доброј вољи грађана, истиче Тања Петровић. Сви морамо да схватимо да сносимо свој део одговорности, али систем почива на политикама, законима, њиховој примени, па и на казнама за непоштовање мера.

„Најочигледнији пример је бацање отпада. Да, треба мотивисати грађане, али систем мора да почива на политикама које се примењују“, истиче Петровићева.

Србија пречишћава свега 10 процената отпадних вода, док Београд и Нови Сад отпадне воде избацују директно у реке Саву и Дунав. Чињеница је да су то огромни инфраструктурни пројекти, али и Фискални савет је урадио студију да би се нека средства могла обезбедити другачијом расподелом. Осим тога, Србији су доступни предприступни фондови Европске уније, тако да недостатак новца не би требало да нам буде једини изговор, сматрају гошће Јутарњег програма.

Заштита животне средине захтева и озбиљна улагања

Министар заштите животне средине Горан Триван изнео је процену да крајња „цена“ достизања циљева које је прописала Европска унија у областима које покрива Поглавље 27 износи око 15 милијарди евра.

„Србија нема 15 милијарди евра, то је огромна сума. Оно што је симптоматично за Србију и што се и у овогодишњем извештају Европске комисије види, а што Коалиција 27 већ годинама понавља, јесте да се новац који привреда у Србији прикупи на име еколошких такси не користи у потпуности за животну средину већ се, када дође у буџет, прерасподељује за друге намена, тако да ни новац који имамо не користимо за те огромне потребе“, каже Јовановићева.

Потребно је да боље планирамо и да те планове спроводимо. Коалиција 27 у овогодишњем извештају наглашава и чињеницу да и са законском регулативом доста заостајемо у тој области. Међутим, како додају гошће Јутарњег програма, усклађивање законске регулативе са Европском унијом није толики проблем колико примена донетих прописа.

Такође, чињеница је да све земље тзв. Западног Балкана деценијама нису решавале проблеме угрожености животне средине, већ су их само нагомилавале, те је сада дошао тренутак наплате за немар. Тако да би било добро да овај преговарачки процес повезан са Поглављем 27 схватимо као јединствену прилику да нешто поправимо у животној средини, закључују на крају гостовања у Јутарњем програму Тања Петровић и Мирјана Јовановић.