Богатство животињског света Србије приказано у новој монографији Завода за заштиту природе

Одабране врсте представљене у Монографији представљају богатство и разноврсност животињског света Србије, који најбоље илуструје податак да простор наше земље, који заузима 0,82% територије Европе, настањује око 12% бескичмењака (око 100.000 врста у Европи), 18,75% фауне риба (603 врсте у Европи), 23,16% водоземаца (95 врста у Европи), 13,59% гмизаваца (206 врста у Европи), 68% птица (548 врста у Европи) и 46% копнене фауне сисара нашег континента (219 врста у Европи).

На промоцији су, између осталих, говорили Јасмина Јовић, помоћница министарке министарства за заштиту животне средине, Марина Шибалић, в.д. директорка Завода за заштиту природе Србије, и уредник књиге др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода за заштиту природе Србије. Окупљенима су се обратили и аутори Марко Дивац, Аца Ђурђевић, Милош Радаковић и Марија Стојадинов.

„Заштићене животињске врсте Србије, је четврта монографија којом је заокружена и финализована едиција Заштићена природна добра Србије. Едиција приказује 75 одабраних најзначајнијих заштићених подручја, објеката геонаслеђа и врста из света флоре и фауне, а публикована је поводом обележавања 75 година рада Завода. Предстваљамо књигу у којој је дат стручни приказ 75 животиња, написан на популаран начин, у циљу упознавања најшире јавности са врстама које уживају статус заштите као ретке, ендемичне, реликтне или угрожене врсте у нашој земљи”, изјавила је в.д. директорка Завода Марина Шибалић.

Монографија, на пригодан и популаран начин, представља део фасцинантног света фауне наше земље, стручно уобличеног и употпуњеног резултатима досадашњих научних истраживања. У оквиру 75 приказаних врста заступљене су све врсте кичмењака, и то, рибе са 12 врста, водоземци 10 врста, гмизавци 10 врста, птице 18 врста и сисари 15 врста. Од фауне бескичмењака представљено је 10 репрезентативних врста из групе инсеката.

Публикација као део приче која се зове – Лепота природе Србије

У књизи је представљено 59 строго заштићених и 16 заштићених од преко 2.600 дивљих врста које се налазе на Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Одабир врста које су представљене сачињен је тако да се прикажу јавности познате врсте, као и неке ређе помињане у публикацијама овог типа и јавности, а које су „мање видљиве“ када се говори о проблемима угрожености и заштите живот света.

„Свака публикација само је део једне заједничке приче, која се с једне стране зове – Лепота природе Србије, а с друге и апел – чувајмо нашу природну баштину, јер су у њима, осим самих вредности од појединачних биљних и животињских врста, преко њихових заједница, екосистема, подручја и предела, приказане и претње, угрожавајући фактори и опасности по њихов опстанак, као и предлог мера за њихово очување у којој кључну улогу има само једна врста, човек, ми сами и друштво у целини“, рекао је Секулић.

На 264 странице, уз 144 литературна извора, дате су основне информације о дивљој фауни Србије, националној легислативи и међународним документима који се односе на заштиту и очување врста и њихових станишта, до сада објављеним и у припреми црвеним књигама појединачних животињских група.

Већ скоро деценију стручњаци прикупљају литературне и теренске податаке и анализирају те налазиме у природи за потребе успостављања еколошке мреже Србије, укључујући и Емералд мрежу Савета Европе и Натура 2000 еколошку мрежу Европске уније, за које већ скоро десет година Министарство заштите животне средине издваја средства из буџета.

„У новој Монографији дат је и приказ одабраних 75 врста из група бескичмењака, риба, водоземаца гмизаваца, птица и сисара, од укупно 1.295 дивљих врста животиња које имају статус строго заштићених и заштићених врста”, рекао је Секулић, и позвао све на актуелну поставку у Галерији науке и технике САНУ, „Додир природе“ ауторки Јелене Ковачевић и Јоване Илић.

Књига је приређена како би кроз дате приказе каркатеристика и занимљивости о одабраних 75 животињских врста пробудила пажњу и жељу за још детаљнијим проучавањима и разумевањем света фауне, а пре свега, да се још боље упозна, заволи и сачува природа за будуће генерације.