Климатске промене загрејале и Северно море

Мерну станицу поставио је Институт „Алфред Вегенер” (АВИ), који се налази у немачкој луци Бремерхаве.

Када помислимо на Северно море, обично замислимо јак хладан ветар, таласе, тамноплаву воду. Али климатски услови који сада владају на Северном мору много су се променили.

Клима је постала умерена, иако током целе године падне велика количина киша. Мерења су показала да је просечна температура мора 2023. године била нешто нижа од 11,9 степени Целзијуса, саопштио је Институт.

Лето почиње крајем јуна и завршава се у септембру

Високе температуре воде последица су климатских промена и могле би да утичу на екосистем у Северном мору.

И ове године научници су измерили више температуре воде него претходне године.

Из Института навели су да су јануар, фебруар, март и април 2024. појединачно међу десет најтоплијих месеци у просеку од 1962. године, од када се врше мерења.

„Са просечном температуром мора од 6,9 степени Целзијуса, март 2024. је био најтоплији март од 1962. године”, наводи се у саопштењу.

„Северно море се брзо загрева јер је то плитко, окружено копном. Као огромна локва”, рекао је директор биолошке станице, проф. Карен Вилтшир.

Институт упозорава да ће морски топлотни таласи вероватно утицати не само на површину мора већ и на станишта на морском дну.

Нови становници Северног мора

Последице климатских промена уочљиве су испод површине мора. Зато што је оно све топлије, у њега се „досељавају” нови становници, као што је пацифичка острига.

„До сада је Северно море било превише хладно за њу, али се она, после климатских промена и топлије воде овог мора, може наћи у плитким водама дуж обала Немачке”, истакао је морски еколог Кристијан Бушбаум.

Због тога су некадашњи гребени дагњи ​​постали гребени острига.

„Дагње се крију између острига, углавном у доњој зони гребена и штите их од непријатеља. Понекад може да дође до ривалства када је храна у питању, али то не може да угрози опстанак било које врсте”, рекао је морски биолог Бушбаум.

И сардине и инћуни су врсте риба које у Северном мору живе од седамдесетих година прошлог века, све су бројније јер им топлија вода мора прија.

Тешка времена за бакалар

Нису сви становници Северног мора одушевљени порастом температуре. Један од њих је бакалар, риба која воли хладна мора.

„Загревање Северног мора у сваком случају негативно утиче на бакалар, јер је Северно море јужна граница станишта бакалара”, рекла је Ане Зел са института Тинен.

Повећање температуре мора и мешање са новим становницима имаће утицаја на ланац исхране, истакли су морски биолози.

Цветање фитопланктона боји Северно море различитим нијансама. Разнолико окружење, са изразитим варијацијама у дубини, температури и салинитету, утиче на свет који ту живи. На екосистем Северног мора утиче људска активност која га уништава због прекомерног риболова и загађења.