Сваки други Европљанин задовољан здравством, две трећине Срба – „много“ срећно

Фудбал је најважнија споредна ствар на свету, па се мечеви гледају и у земљама чије су репрезентације завршиле такмичење. Колико је спорт добар за здравље, толико на директан или индиректан начин, некада и штети. Здравље нам угрожавају и многи други фактори ризика, а за неке смо сами криви.

 „Зашто се највише умирало у 2022. години? Грађани треба да знају да je чак 47 одсто наших грађана умрло због кардиоваскуларних болести, а скоро 18 одсто од малигних болести. Две трећине су умрле од болести које смо могли да спречимо. Све грађане од септембра до краја године који имају 40 и више година, прегледаћемо да откријемо да ли постоји сумња, иако немају никакве тегобе", поручује министар здрава, др Златибор Лончар.

Превентивни прегледи сачуваће здравље многих, а многима прокрчити пут до лекара. У Србији на дијагностичку процедуру или операцију чека скоро 68.000 грађана.

И десети јубиларни „Штадин“ извештај о здрављу становника у 23 европске земље, показује да је само 56 одсто Европљана задовољно здравственим системом у својој земљи, што је најнижи проценат икада.

Највише су задовољни у Белгији, Швајцарској и Холандији, а најмање у Великој Британији и Немачкој. Главни разлози су тежак долазак до специјалисте, недостатак термина за заказивање прегледа или потребне лекарске интервенције.

„Међу грађанима Србије, задовољно је 35 одсто испитаних током прошле године. Не могу да кажем шта Влада Србије може да уради, али је за систем веома важно правилно искористити капацитете и буџет који имате. Свака Влада одлучује колико новца може да издвоји, али је најважније да грађанима здравствена заштита буде доступна када им је неопходна. Надамо се да ће и овај извештај помоћи у томе“, истиче генерални директор „Штаде“ групе, Питер Голдшмит.

Здравствени извештај „Штаде“ групе, у оквиру које послује и „Хемофарм“, показује и да се више од половине Европљана осећа усамљено.

„Живимо у свету интернета, 24-часовних вести друштвених мрежа и технологије која нам омогућава неограничен контакт и пружа осећај да смо повезани више него икада. Социјална изолованост и осећај усамљености су ипак нарастајући проблеми широм света. У Европи се на усамљеност највише жале млади између 18 и 35 година, њих 63 одсто. Најусамљенији су Пољаци, Финци, Швеђани и Словаци. Борба против усамљености и брига за ментално здравље, морају да буду приоритети у свим земљама“, каже директорка Агенције за истраживања јавног мњења „Хјуман ејт“, Магали Гинс.

Најважније питање у истраживању је, заправо било колико смо срећни. „Много“, одговорили су Холанђани, Ирци и Французи, али и 66 одсто грађана Србије.