Мамути у пермафросту, џиновски морски рептили, „ванземаљско цвеће"... Шта су све научници ископавали у 2024.

Најстарији фосил коже

У јануару 2024, пронађен је најстарији фосил коже, за који су научници проценили да има скоро 300 милиона година. Сићушна текстура детектована је на једној стени у Оклахоми, за сада је најранији познати фосил коже и истраживачи се надају да може да помогне у разумевању еволуције коже.

Чини се да је кожа припадала гмизавцу са храпавом површином сличној оној код крокодила данас. Фосилни записи могу бити богати и разнолики, али постоје неки делови тела који су очувани много ређе од других. Ово је заиста било меко ткиво – ствари као што су кожа, органи и везивна ткива се разграђују много лакше него кости, и често нестану пре него што добију шансу да као фосил, сачувају своју структуру. Међутим, пећински систем Richards Spur у Оклахоми је повољно окружење, па је узорак добро очуван.

Недостатак кисеоника свакако је помогао успоравање разградње меког ткива. Током перма, угљоводоници у уљима и катран који прожимају седименте у овом пећинском систему такође су помогли очувању ткива.

Џиновски енглески морски рептил

У априлу, фосили пронађени на југозападу Енглеске открили су огромног морског гмизавца. Дајући роду ново име Ichthyotitan severnensis, тим научника је проценио да су ови морски џинови расли и преко 25 метара дужине, што је врло близу плавим китовима који су у просеку око 30 метара дугачки.

Делови пронађених костију откривају да је током праисторије морским дубинама владао џиновски предатор, и стручњаци из Велике Британије и САД тврде да фосилизовани остаци двеју виличних костију припадају до сада непознатом роду ихтиосаура, чији су припадници били далеко већи него било који други морски рептил до сада откривен.

Ихтиосаури су се први пут појавили пре око 250 милиона година и расли су до дужине од 15 метара.

Сићушан предак коња

Било је проналазака који су упућивали на некадашње џиновске животиње, али и оних који су нам дали увид у сићушне сисаре. Међу њима су фосили древног претка коња, јелена и свиња који су крајем маја нађени у Колораду. Ископани су остаци животиње за коју се процењује да је живела пре око 65 милиона година.

Новооткривена врста сисара добила је латинско име militocodon lidae, а процењује се да је тежила до око 450 грама и да је заправо предак – свих савремених копитара. Према истраживачима који стоје иза открића, ово малено створење испуњава одређене важне празнине у нашем знању о породици раних сисара periptichidae, који су се брзо насељавали планетом након нестанка диносауруса.

Кључ за истраживање је био доказ да су зуби ове животиње коришћени за гњечење и жвакање. То сугерише да би нас ово мало створење на крају еволуцијом довело до крава, свиња и јелена какве познајемо данас.

Диносаурус из доба суперконтинента

У јулу 2024, захваљујући јакој киши у Бразилу испливали су остаци диносауруса из доба „пре савремених континената“. Остаци диносауруса били су скривени милионима година. Научници сматрају да остаци потичу из доба суперконтинента. Верују да ће им ново откриће помоћи да расветле доба у којем су живели диносауруси као и ток еволуције.

Сматра се да је овај примерак један од најстаријих на свету, и да датира од пре 233 милиона година. Огромно створење чији су остаци откривени, живело је током периода тријаса, који је трајао од пре 252 милиона до 201 милион година. То је био период када су сви континенти били спојени у суперконтинент познат као Пангеа.

Утврђено је да је диносаурус највероватније имао дужину тела од око 2,5 метара.

Још један најстарији познати фосил – фосил осе

У швајцарском кантону Тичино, у августу прошле године откривен је најстарији фосил осе на свету, који датира од пре 239 милиона година.Остаци осе која је живела пре више од двеста милиона година, нађени су током ископавања када је откривено 248 фосила инсеката.

Фосил осе је откривен током палеонтолошких ископавања тима из Кантоналног музеја природне историје Тичина у граду Лугану.

Нађени фосили датирају из времена пре диносауруса, а ово откриће пружа увид у еволуцију одређених група инсеката после масовног изумирања крајем перма – пре 251 милиона година.

Изгубљено библијско дрво васкрсло из хиљаду година старог семена

Ботаничари су у октобру 2024, успели да однегују давно изгубљену врсту дрвећа из хиљаду година старог семена пронађеног осамдесетих година у пећини у Јудејској пустињи. Истраживачи су веровали да је у питању врста дрвећа од које је прављен мелем који се помиње у Библији и другим древним текстовима.

Откривено током археолошких ископавања у доњем региону Вади ел Макук северно од Јерусалима, утврђено је да је древно семе у нетакнутом стању. Али ботаничари само на основу семена нису могли да идентификују о којој врсти дрвета се ради. Тим, предвођен др Саром Салон, лекарком која је основала Истраживачки центар природне медицине „Луи Л. Борик“ у медицинском центру Универзитета Хадаса у Јерусалиму, засадио је семе за даље истраживање пре више од десет година. Докторка Салон је претпостављала да семе потиче од дрвета извора библијског „тсори“, екстракта лековите биљке повезаног са историјском регијом Гилеад северно од Мртвог мора у долини Јордана, планинском и шумском подручју које се интензивно култивисало. С обзиром на резултате, утврђено је да није у питању јудејски балзам, већ његов блиски рођак, и једна од неароматских комифора која је ризница лековитих једињења.

Због присуства тих лековитих једињења, научници су закључили да је дрво можда било извор лековитог мелема познатог као тсори, а који се такође помиње у историјским текстовима.

Младунче сабљозубе мачке из Сибира које је шокирало научнике

Велико откриће у новембру прошле године – мумифицирано младунче сабљозубе мачке које је прво такво у свету, изазвало је велику пажњу у свету палеонтолога. Изузетно добро очувано тело омогућава најбољи увид у то како су сабљозубе мачке изгледале.

У њеном меком ткиву налазе се бројни докази о распореду мишића ових врхунских предатора и како је то обликовало њихов стил лова.

Много густог крзна и мумифицираног ткива покрива леш младунчета, а његово лице, предње ноге и торзо су скоро нетакнути, а тамно смеђе крзно је изненађујуће мекано. „Фантастичан је осећај видети својим очима изглед дуго изумрле животиње.

Посебно када је у питању тако занимљив предатор попут сабљозубе мачке“, навели су истраживачи.

Ови изумрли месождери, који су далеки рођаци данашњих великих мачака и такође изумрлог смилодона, познати су по својим дугим очњацима који подсећају на оштрице и могли су да буду дугачки и до 20 центиметара.

Случајно њујоршко откриће

Средином децембра објављено је да је један Њујорчанин у свом дворишту пронашао потпуну вилицу мастодонта. Пронађено је још неколико делова праисторијског биљоједа и изумрлог претка данашњих слонова.

Прве назнаке да тло под његовим ногама крије нешто дошле су у септембру када је пронашао два велика зуба у свом дворишту у Скочтауну у округу Оранџ. Додатно копање открило је још два зуба неколико центиметара испод површине.

Одлучио је да позове професионалце у помоћ – стручњаке са Њујоршког државног музеја и Универзитета у Њујорку. Њихово даље истраживање открило је читаву вилицу одраслог мастодонта, заједно са делом кости ножног прста и фрагментом ребра.

Фосили открили мистериозну „ванземаљску биљку“

Крајем 2024, научну зајадницу изненадили су налази који су упућивали на непознату биљку. Истраживачи су тада објавили да биљка која је живела пре 47 милиона година на територији данашње Јуте не личи ни на један организам који данас живи на планети Земљи.

Новооткривени фосили откривају да врста која је први пут пронађена 1969. није члан породице женшена, као што су научници у почетку спекулисали. Уместо тога, цела породица новоименованог othniophiton elongatum је изумрла, што сугерише да је историја цветних биљака компликованија него што се мислило.

Палеоботаничари су претпоставили да сви биљни фосили који датирају с почетка кенозоика пре 65 милиона година морали бити повезани са биљкама које су данас живе, а othniophiton elongatum није био изузетак. Истраживачи су тако преименовали изумрлу биљку у othniophitum elongatum – што преведено са грчког значи „издужена ванземаљска биљка" – и закључили су да вероватно припада породици биљака које више не постоје на Земљи.

То значи да палеоботаничари имају нову област за проучавање – како су се биљке диверзификовале, прилагодиле и промениле и, можда, које стратегије су биле мање или више ефикасне у преживљавању током милиона година света који се мења.

Очувани мамут у сибирском пермафросту

Више од 50.000 година стари добро очувани остаци мамута пронађени у сибирском пермафросту у руској федералној јединици Јакутији, објављено је крајем прошле године. У питању су изузетно очувани остаци младунчета мамута, чија старост се процењује на око 50.000 година.

Истраживачи су навели да могу рећи да је то један од најбоље сачуваних остатака мамута до сада пронађених у свету. До сада је укупно пронађено шест мамута у свету, од којих пет у Русији, а као и код већине досадашњих налаза замрзнутих остатака мамута, ово младунче је вероватно упало у мочвару и тако су његови остаци остали очувани неколико десетина хиљада година.

Пошто по правилу део који се први одмрзне, посебно труп, често једу грабљивице или птице, тако да су код ових остатака предњи удови већ били поједени, али је глава изванредно очувана. Висина бебе мамута у гребену је 120 центиметара, дужина мање од два метра.