Изгубљено библијско дрво васкрсло из хиљаду година старог семена

Откривено током археолошких ископавања у доњем региону Вади ел Макук северно од Јерусалима, утврђено је да је древно семе у нетакнутом стању. Али ботаничари само на основу семена нису могли да идентификују о којој врсти дрвета се ради.

Тим, предвођен др Саром Салон, лекарком која је основала Истраживачки центар природне медицине „Луи Л. Борик“ у медицинском центру Универзитета Хадаса у Јерусалиму, засадио је семе за даље истраживање пре више од десет година.

Докторка Салон је претпостављала да семе потиче од дрвета извора библијског „тсори“, екстракта лековите биљке повезаног са историјском регијом Гилеад северно од Мртвог мора у долини Јордана, планинском и шумском подручју које се интензивно култивисало.

Налази тима, описани у студији објављеној у часопису Communications Biology, откривају неке од тајни око порекла овог загонетног примерка, које је докторка Салон назвала „Шеба“.

Генетски отисак без подударања

Како би пронађено семе проклијало, коауторка студије, др Елејн Солои, истраживач емеритус у Центру за одрживу пољопривреду на Институту за еколошке студије Арава у Израелу, користила је процес који је усавршен током претходних истраживања које је водила др Салон на 2.000 година старим семенкама урмине палме.

Техника је укључивала потапање мистериозног семена из Јудејске пустиње у воду помешану са хормонима и ђубривом пре него што се посади у саксију са стерилном земљом.

После око пет и по недеља појавио се изданак, а комад пукнуте семенке научници су на основу радиокарбонског датирања органске материје проценили да семе потиче из периода између 993. и 1202. године.

Када је дрво почело да пушта лишће др Салон је поделила слике са ботаничарима широм света. Један стручњак је сугерисао да припада роду Commiphora која обухвата око 200 врста дрвећа које се првенствено налазе у Африци, на Мадагаскару и на Арабијском полуострву.

Салонова је затим поделила узорак из листа са коауторком студије др Андреом Викс, ванредном професорком на Одељењу за биологију на Универзитету Џорџ Мејсон у Ферфаксу у Вирџинији. После више седмица секвенционирања ДНК дрвета чинило се да је потврђена плериминарна идентификација. Међутим, узорак није одговарао ниједној од познатих врста Commiphora у њеној бази података.

Према студији, са својим јединственим генетским отиском, непозната врста Commiphora је највероватније представљала изумрли таксон који је некада био пореклом из региона који окружује Јудејску пустињу.

Међутим, дрво, које је сада после више од 14 година високо скоро три метра, није ни цветало ни имало плода. Без ових карактеристика које се лакше могу идентификовати, није било могуће са сигурношћу открити загонетну врсту.

Библијско дрво?

На основу историјских истраживања, др Салон је мислила да би дрво могло бити извор онога што древни текстови из региона, укључујући Библију, описују као „јудејски балзам“ или „балзам од Гилеада“ – мирисну смолу која се бере да би се направио жељени парфем који се у то време извозио широм света.

„Посадили смо га 2010. а сада је 2024. Зашто смо чекали толико дуго да објавимо истраживање? Зато што сам желела да се уверим да то није јудејски балзам. А како бих то дефинитивно знала? Миришући га“, каже др Салон.

Ипак, дрво, које је повезано са дрветом смирне које је познато по својој смоли, ни једног тренутка није одавало било какав мирис. Када је биљка била стара око три године, тим је спровео фитохемијску анализу смоле, листова и грана како би тестирао ароматична једињења, као што су она која се налазе у смирни. Међутим, није их било.

Уместо тога, тим је открио нека једињења позната по својој медицинској употреби, укључујући „гугултероле“, које су идентификоване из смоле сродних врста дрвећа Commiphora vightii а које су имале потенцијал у борби против рака, наводи се у студији.

„С обзиром на резултате, утврђено је да није у питању јудејски балзам, већ његов блиски рођак, и једна од неароматских комифора која је ризница лековитих једињења“, навела је др Салон.

Због присуства тих лековитих једињења, научници су закључили да је дрво можда било извор лековитог мелема познатог као тсори, а који се такође помиње у историјским текстовима.

Семена са тако невероватно дугим животним веком су изузетно ретка, напомиње др Луиз Колвил, која истражује биологију семена у Краљевској ботаничкој башти Кју у Лондону, а која није била укључена у ово истраживање.

Посебно је изненађујуће то што су истраживачи имали само једно семе и чињеница да је оно проклијало била је права срећа, истиче др Колвил.