Пронађен најстарији фосил коже, има скоро 300 милиона година

Узорак је мањи од нокта, а текстура сачувана на њој, открили су палеонтолози, најранији је познати пример фосилизоване коже из различите класификације животиња познатих као амниоте. Датира од пре око 290 милиона година – 21 милион година раније од претходног сличног налаза – а чини се да је кожа припадала гмизавцу са храпавом површином сличној оној код крокодила данас.

С обзиром на то колико је кожа важна, јер делује као заштитна баријера која спречава спољашње загађиваче да допру у нашу крв и органе, ново откриће је важно за спајање еволуционе историје коже, кажу научници.

„С времена на време, имамо изузетну прилику да се вратимо у далеку прошлост. Ове врсте открића могу заиста обогатити наше разумевање и перцепцију раних врста животиња“, каже палеонтолог Ајтан Мјуни са Универзитета у Торонту, који је водио истраживање.

Фосилни записи могу бити богати и разнолики, али постоје неки делови тела који су очувани много ређе од других. Ово је заиста било меко ткиво – ствари као што су кожа, органи и везивна ткива се разграђују много лакше него кости, и често нестану пре него што добију шансу да као фосил, сачувају своју структуру.

Међутим, нека окружења су добра за очување меког ткива. Испуњен пећински систем Richards Spur у Оклахоми је једно такво окружење. Тло је необично мекано и фино, а недостатак кисеоника свакако је помогао успоравање разградње меког ткива. Поред тога, током перма, пећина је била активна као својеврсни проводник за уља, па су угљоводоници у нафти и катран који прожимају седименте у овом пећинском систему такође помогли очувању ткива.

Локалитет је познат по богатом и разноликом скупу раних тетрапода. Неки од најранијих познатих амниота – група копнених кичмењака која укључује гмизавце, сисаре и птице – пронађени су у пећинама Richards Spur.

Новооткривени фосил коже је, међутим, нешто заиста посебно. Кожа је карбонизована у три димензије, што је први запис који имамо о томе из палеозоика.

То је уједно и најранији познати сачувани фосил коже који укључује, не само спољашњи слој, већ и оно што су готово сигурно структуре повезане са дубљим слојем дермиса.

Узорак подсећа на кожу крокодила

„Били смо тотално шокирани оним што смо видели јер је потпуно другачије од било чега што бисмо очекивали. Проналажење тако старог фосила коже је изузетна прилика да завиримо у прошлост и видимо како је можда изгледала кожа неких од ових најранијих животиња“, рекао је Мјуни.

Нажалост, не знамо много о животињи којој је кожа некада припадала; није пронађен придружени скелет. Међутим, шљунковита површина која се не преклапа подсећа на кожу данашњих крокодила, а зглобни делови између љуски подсећају на кожу животиња као што су змије и гуштери.

Откриће, кажу истраживачи, показује да је чак и врло рано, када су амниоте први пут почеле да се развијају, кожа била присутан и важан орган.

„Нарочито“, пишу научници у свом раду, „присуство епидерма са избочинама налик љускама наглашава важност ове компоненте коже амниота као баријере против суровог земаљског окружења“.

Проналазак остатака коже истраживачима такође може да служи као нови алат за тумачење накнадног развоја и појаве фоликула длаке код сисара и перја код птица.

Први сисари се појављују у фосилним записима пре око 225 милиона година, а птице пре око 150 милиона година.

Још увек много тога не знамо о томе како су се различите особине различитих животињских група разишле и развиле. Проналажење раних примера ове особине је редак и посебан прозор у историју свих чудесних и дивних облика живота ове планете, рекли су истраживачи.

Истраживање тима научника објављено је у часопису Current Biologу.