Откривено мумифицирано младунче сабљозубе мачке у Сибиру шокирало научнике – прво такво у свету

Мумифицирано младунче из леденог доба откривено у Сибиру прва је „мумија“ сабљозубе мачке и њено откриће је изазвало велику пажњу у свету палеонтолога. Изузетно добро очувано тело омогућава најбољи увид у то како су сабљозубе мачке изгледале. У њеном меком ткиву налазе се бројни докази о распореду мишића ових врхунских предатора и како је то обликовало њихов стил лова.

Обиље крзна и мумифицираног ткива покрива леш младунчета, а његово лице, предње ноге и торзо су скоро нетакнути, наводи научници у студији објављеној у часопису Сајентифик репортс (Scientific Reports).

Тамно смеђе крзно је кратко али веома густо, дужине од два до три центиметра. Крзно је такође изненађујуће мекано, каже вођа студије Алексеја В. Лопатина, члан руске Академије наука и главни истраживач и директор палеонтолошког института „Борисијак“.

„Фантастичан је осећај видети својим очима изглед дуго изумрле животиње. Посебно када је у питању тако занимљив предатор попут сабљозубе мачке“, наводи Лопатин.

Ови изумрли месождери, који су далеки рођаци данашњих великих мачака и такође изумрлог смилодона, познати су по својим дугим очњацима који подсећају на оштрице и могли су да буду дугачки и до 20 центиметара.

Замрзнуто младунче је први физички доказ из Азије о врсти homotherium latidens из реда сабљозубих мачака. Фосилизоване кости ове врсте претходно су нађене на локалитетима у Холандији и у канадској држави Јукон. Други типови мумифицираних лешина из леденог доба, попут крзнатих носорога и мамута, познати су из сибирског региона Јакутија.

У поређењу са њима, мумифициране мачке су „изузетно ретке“, каже Лопатин. Пре овог открића, била су само два проналаска, оба од врсте пећинског лава panthera spelaea, и то у Јакутији.

„Сада смо додали младунче homotherium latidens на ову листу. Извлачење ДНК биће важан следећи корак за разумевање врсте, као и детаљан преглед костура, мишића и крзна“, наводи Лопатин.

Изузетно откриће

Палеонтолог Џек Тсенг, који проучава анатомију изумрлих сисара и који није учествовао у студији, каже да је остао без речи када је чуо за откриће које сматра „правим ковчегом информација“.

„Веома је ретко да се пронађу кости ове врсте уопште, а тек меко ткиво“, истиче Тсенг, професор интегративне биологије на Универзитету Калифорнија.

Младунче је очувано у пермафросту близу реке Бадјарике у североисточној Јакутији, а копачи су је случајно открили 2020. године док су под надзором јакутских палеонтолога тражили кљове мамута.

Метода радиоактивног угљеника открила је да је младунче старо 35.000 година и живело је током краја плеистоценског доба.

Очуваност предњих ногу је посебно занимљива. Предње шапе имају очуване канџе и овалне, меснате јастучиће са унутрашње стране.

Порекло древних мачака

Залеђене у леду пронађене су и кости карлице и задњих ногу. Судећи по величини секутића, научници процењују да је младунче имало око три недеље када је угинуло.

Међутим, пронађени остаци су такође показали да су се младунчад сабљозубих мачака драстично разликовала од младунаца модерних мачака, попут лавова.

Њихово крзно је било тамније, уши мање, имале су дуже предње ноге, већа уста и значајно масивнији врат. Дебљина горње усне два пута је већа од младунаца лава, вероватно да би могла да покрије очњаке када порасту, објашњава Лопатин.

Њене шапе су више кружног облика. Штавише, њихов облик више подсећа на шапу медведа.

Величина предњих ногу и облик шапа код мумифицираног младунчета указује на то да су се припадници врсте homotherium latidens вероватно ослањали на снагу предњих ногу и користили их да имобилишу плен.