Не пропустите мјузикл „Мачке“
Последњих неколико недеља на "Јутјуб" каналу "The show must go on" публика је сваког петка имала прилику да погледа чувене мјузикле британског композитора Ендруа Лојда Вебера, а за крај овог серијала одабран је мјузикл „Мачке“, који ће бити доступан још данас до 20 часова.
Сви заинтересовани имају прилику да погледају снимак из „Аделфи театра" из Лондона, забележен 1998. године у режији Дејвида Малета, у ком су између осталих незаборавне улоге остварили Елејн Пејџ, Џон Милс и Кен Пејџ.
Мјузикл је инспирисан збирком песама Нобеловца Томаса Стернса Елиота Књига старог мачка о мачкама свакодневним, која је написана средином тридесетих година прошлог века. Елиот је био велики љубитељ мачака, које су често биле мотив у његовим делима. Песме је поклањао деци, откривајући им кроз занимљиве приче о мачкама најразличитијих карактера, њихову природу, којом је он био фасциниран.
Када је почео да компонује ово дело, које је од детињства читао и волео, Ендру Лојд Вебер већ је имао иза себе успешне мјузикле, углавном настале у сарадњи с колегом Тимом Рајсом, и био је у потрази за нечим новим, јединственим. Да се озбиљно упусти у постављање овог мјузикла на сцену пресудно је утицала песма о мачки Гризабели, коју је композитору једном приликом дала супруга писца Томаса Елиота, коју он није уврстио у своју збирку јер је сматрао да је превише тужна за децу.
Песма о Гризабели, некад најлепшој и омиљеној мачки, која је због свог порочног живота одбачена, заокружила је целу причу и дала јој нову димензију.
Радња мјузикла одвија се током једне вечери која је посебна за групу мачака, у којој се оне састају како би њихов вођа, стари Деутерономи одлучио која ће се уздићи до магичног, рајског места и добити нови живот. Једна од критика упућена овом мјузиклу је да нема заплет, јер целу представу чине песме мачака кроз које свака од њих прича о свом животу.
Драгоценост овог мјузикла управо је у тој разноликости животних прича и карактера, у које је Елиот уцртао и сличност коју мачке по његовом мишљењу имају са људима. Попут људи, мачке у његовим песмама, а каснију и у мјузиклу, саткане су од добрих и лоших особина. Могу да буду лукаве, паметне, превртљиве, склоне крађи, несташлуцима или превише наивне или заводљиве, и још много тога.
Неки од најупечатљивијих ликова су Рум Тум Тугер, који својим шармом осваја срца, али му нико не може удовољити. Затим мачка која је је одлучила да васпита мишеве и научи их лепим манирима, како јој више не би сметала њихова јурњава и бука. Ту је и дебели мачак, власник многобројних клубова у свом углађеном капуту, пар крадљиваца, мађионичар и многи други.
Сећање препевано више од 150 пута
Глумац Џон Милс маестално је тумачио лик остарелог мачка Гаса, који је некада био глумац. За једну чашицу џина он ће испричати све анегдоте из свог живота, жалећи за неким давним временима када је све било боље.
И неизоставно, ту је лик некада гламурозне мачке Гризабеле, чију је сву патњу беспрекорно приказала глумица Елејн Пејџ. Њена песма Сећање је најпознатија нумера овог мјузикла, коју је касније препевало више од 150 музичара широм света, између осталих Барбара Стрејсенд и Џони Матис.
Мачке су препознатљиве и по кореографији, која заправо траје без престанка током целе представе, коју је као мешавину најразличитијих плесних жанрова, попут балета, џеза и модерног плеса, осмислила Џилијан Лин.
Мјузикл „Мачке" је један од најдуговечнијих у историји Вест Енда и Бродвеја. Премијерно је изведен у Лондону 1981. године, где је око девет хиљада пута одигран за више од две деценије, док је на Бродвеју постављен 1983. године и извођен осамнаест година.
Освојио је неке од најзначајнијих позоришних награда, као што су награда „Лоренс Оливије" за најбољу представу и чак осам Томи награда, између осталог за најбољи мјузикл. Прошле године Мачке су добиле филмску адаптацију у којој играју велике музичке звезде.
Приредила: Маја Милић
Коментари