Век и по од рођења Фројда

Иако је прошло скоро два века од његовог рођења, кључни концепти Сигмунда Фројда и даље чине темељ разумевања људске психе. Према речима професорке Невене Чаловске Херцог, епохално откриће несвесних процеса остаје најрелевантнија тачка његове заоставштине.

"Релевантно је разумевање да несвесно чини деведесетину нашег психичког живота. Затим, нагонска димензија наше личности, енергетски нагони за самоодржањем, сексуални и агресивни нагони, као и различити механизми одбране који помажу људима да у тешким ситуацијама потисну угрожавајуће емоционалне садржаје, прецизира Чаловска Херцог."

Савремени човек у свету непредвидивости

Говорећи о разлици између Фројдовог времена и данашњице, Чаловска Херцог истиче да модерни свет карактерише брза промена и недостатак предвидивости, што директно утиче на ментално здравље појединца. Човеку је, како она наводи, потребна предвидивост ради доживљаја контроле и стабилности који му омогућавају да истражује и живи слободно.

На питање како би геније попут Фројда реаговао на еру друштвених мрежа, професорка верује да би био „веома зачуђен“, али да би вероватно уочио феномене који су обичном посматрачу скривени. Ипак, сматра да се он сам не би уклопио у дигитални тренд. "Ја мислим да он не би имао друштвене мреже, сматра Чаловска Херцог.

Додаје да је Фројд био страствено везан за психологију и то му је био најважнији садржај у животу, односно да је деловао прилично интровертно и прилично везано за своју професију, са много мање интереса за људе око себе. Њега је интересовао човек, али не и људи око њега, објашњава Чаловска Херцог.

Илузија повезаности и дигитални идентитет

Дигитална комуникација, према речима професорке, уноси нове изазове у емоционалне односе. Иако друштвене мреже пружају осећај повезаности, она упозорава да је то често само привид који не може заменити прави контакт. Посебан ризик постоји код младих који тек граде свој идентитет.

Друштвене мреже дају илузију да си повезан. Кроз информације које неселективно бомбардују људе, мења се њихов доживљај света и утиче на вредносни систем. За младе који стабилизују свој идентитет, идеализоване слике са мрежа делују као утопијски циљеви, што може изазвати анксиозност и депресивност – указује Чаловска Херцог.

Психотерапија као "зона без телефона"

У свету сталне доступности, психотерапија се намеће као драгоцен простор тишине и фокуса. Чаловска Херцог истиче да је од пандемије коронавируса свест о значају емоционалног стања глобално порасла, те да психотерапија више није табу тема.

„Психотерапија нуди такозвано корективно емоционално искуство. На конкретном нивоу, док си на сеанси, нема телефона. Она нуди прилику да у разговору са стручном особом која вас подржава и разуме, спознате себе на други начин и можда донесете одлуку да живите мало другачије, са идејом да узмете живот у своје руке“, закључује професорка Чаловска Херцог у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.