Проф. Станић: Матица српска је саборно место које већ два века чува и обликује српски идентитет

Матицу српску су основали трговци и правници у намери да очувају српски идентитет и културу. Шта представља најстарија национална установа културе два века касније?

– Ја бих рекао да је Матица српска једно саборно место српске културе. Ако сте рекли да су је основали првенствено трговци. уз једног који је био и председник и правник, писац Грђанског законика и песник, књижевник, и тако даље – то је Јован Хаџић – саборно место због тога што окупља све људе којима је стало до српске културе и који у српској култури препознају ону шансу по којој ми можемо бити видљиви и сами себи, а с друге стране и другим народима у европском контексту у којем живимо.

Тако да, то је формула која је до дана данашњег остала. Окупити све људе. Неко уме да произведе материјално добро и да омогући онда да буде објављена нека књига или да се створи неко уметничко дело. Неко уме да ствара ова културна добра, а само та заједница омогућује да установа добро функционише и да помоћ увек долази с неке стране.

Централна прослава заказана је за 16. фебруар, на дан када је Матица основана у Пешти. Како је прослава замишљена и који су програми већ одржани у склопу обележавања јубилеја?

– Ми смо целу ову годину замислили тако да стално имамо неке атрактивне програме који нас подсећају истовремено на историју и на садашњи тренутак, али и на будућност Матице српске.

И то је нека наша основна формула, да стално размишљамо, бар у ове три основне димензије. Свечана академија која треба да се одржи 16. фебруара и припреме су сасвим у току, при крају су, све иде отприлике како треба. Замишљено је пре свега да имамо један уводни део где ће поздравне речи изговорити патријарх српски Порфирије, председник републике Србије и председник Матице српске, а потом следи један драмско-музички програм који треба да нас подсети и на историју Матице српске и на садашњи тренутак, а кажем и на будућност установе коју очекујемо и на чему активно радимо и у овом тренутку.

Матицу српску везујемо за издаваштво, за књижевни часопис, Летопис Матице српске, који сте поменули, за изучавање нашег наслеђа и окружења, и заправо очување веза између наше и страних култура. Да ли је то и будући курс Матице српске?

– Свакако, на томе морамо радити. Ми бар до сада нисмо успели да утврдимо наш културолошки идентитет, да та представа буде распрострањена не само у кругу специјалиста, него заправо код свих припадника српског народа – ко смо, шта смо, одакле долазимо и куда онда одатле треба да кренемо.

Многи немају јасну представу ни о тим личностима о којима се говори веома често, Светом Сави, на пример. Узмимо само чињеницу рецимо да неки делови његовог укупног дела и нису доступни тако често јавности и савремени читаоци немају довољно изграђен однос према самим текстуалним чињеницама.

Тако да, ето, кад кренемо само од тих темеља, ми имамо ту много посла, а да не говоримо о свему ономе што је у знаку развоја и књижевности и језичке самосвести и науке, филозофије, религијског искуства и културе у најширем смислу речи која свакако укључује ову димензију коју помињете с разлогом, а то је однос према другим културама, првенствено у европском простору, али и знатно шире, у светском простору.

Матица српска позната је и по библиотеци и галерији са изузетно богатим збиркама. Импресивна су и имена почасних чланова, међу којима су и Петер Хандке, Никита Михалков, Емир Кустурица, Новак Ђоковић, Боб Дилан. Да ли поводом јубилеја имате у плану и нека нова имена?

– Имамо, јер то што смо помињали подразумева управо непрестано истицање свих оних људи који су допринали знатно да се свест о вредностима српске културе шири широм света, а с друге стране увек су нам занимљива она имена која стварају велика културна добра, а имају несумњиво поштовање за српску културу.

Мислим да је свима њима место у Матици српској с надом да онда то буде подстицај за ближу даљу сарадњу која би требало да уследи. Све је то повезано са овом димензијом међународног контекста који је за Матицу српску од несумњивог значаја, јер само тако треба видети српску културу као једну од важних чињеница унутар светског културолошког контекста.