Зашто су светла у авионској кабини пригушена током полетања и слетања

Многи ову промену повезују са стварањем мирније атмосфере или уштедом енергије, што је према ваздухопловним стручњацима, потпуна бесмислица. Светла троше занемарљиву количину енергије у поређењу са снагом мотора. Због тога су пригушена светла једна од мера које су осмишљене да заштите путнике током лета.

Полетање и слетање су статистички најопаснији делови сваког лета

Према подацима Међународног удружења за ваздушни саобраћај (ИАТА), више од половине авионских несрећа догађа се током слетања. Иако је летење изузетно безбедно, авио-индустрија примењује строге мере предострожности. Сваки детаљ, од подизања завесица до пригушивања светала, део је протокола који у случају опасности омогућава најбржу могућу реакцију.

Припрема очију за мрак: Наука иза безбедности

Главни разлог за гашење светала је омогућавање адаптације очију на мрак. Људском оку је потребно време да пређе са дневног на ноћно светло. Овај процес може да траје и до 30 минута, јер фоторецепторске ћелије у мрежњачи, познате као штапићи,треба да се активирају.

Оне су задужене за вид у условима ниске осветљености, али им је потребно време да се регенеришу након излагања јаком светлу. Те драгоцене секунде су кључне у кризној ситуацији.

У случају ванредне ситуације и нестанка струје, кабина би утонула у мрак. Путници чије очи нису навикнуте на таму били би дезоријентисани, што би изазвало панику и успорило евакуацију.

Пригушивањем светала пре критичних фаза, очи и вид путника већ су делимично адаптирани на мрак. Тиме се скраћује време потребно да се уоче светлосни маркери на поду и знакови за излаз. Занимљиво је да су, према неким изворима, сличан принцип користили и пирати, који су повезом чували једно око адаптираним на мрак за борбе у потпалубљу.

Боља видљивост споља и изнутра

Пригушено светло има и другу важну функцију: омогућава посади бољи преглед ситуације изван авиона. Смањењем унутрашњег одсјаја на прозорима, кабинско особље може лакше да уочи опасности попут ватре или дима на крилима. Ова информација је од пресудног значаја приликом одлуке о томе која врата су безбедна за евакуацију. Због тога се од путника тражи и да подигну завесе на прозорима како би посада и спасиоци имали јасан поглед.

Унутар кабине, тамнија атмосфера чини све елементе система за хитне случајеве видљивијим. Јарко осветљени натписи "ИЗЛАЗ" и фотолуминисцентне траке на поду које воде до врата постају доминантни. У условима дима, праћење ових светлосних стаза може бити једини начин за брзу евакуацију. Процењује се да путници имају око 90 секунди да напусте авион у опасности, а свака секунда је важна.

Међународни стандард, а не препорука

Ова процедура није произвољна одлука авио-компанија. То је обавезујући међународни стандард прописан од стране водећих регулаторних тела, као што су Међународна организација цивилног ваздухопловства (ИЦАО) и америчка Федерална управа за ваздухопловство (ФАА). Прописи су резултат деценија истраживања и анализе инцидената, а све компаније их се морају придржавати.

Свака од ових наизглед малих радњи је карика у ланцу мера предострожности, осмишљених да чак и у најмање вероватним околностима, сваки путник увек има најбоље шансе да остане безбедан.