Какав скрининг (превентивни преглед) је неопходан због све чешћих анксиозних поремећаја

Према нацрту препорука америчке Радне групе за превентиву, преваленција анксиозних поремећаја је 26 одсто за мушкарце и 40 процената за жене. То значи да ће око један од четири мушкарца, и четири од 10 жена - развити анксиозни поремећај у неком тренутку живота. „Анксиозност, као и депресија и други проблеми менталног здравља, морају се третирати са истом пажњом као и физичким проблемима", рекла је проф. др са Универзитета Џорџ Вашинтон, Лијана Вен, лекар у хитној помоћи у Вашингтону, и предавач здравствене политике.

Професорка Вен додаје да је кључно разликовати осећање анксиозности од медицинске дијагнозе анксиозног поремећаја. Анксиозност је нормална реакција на стрес. Свако осећа неки ниво нервозе због ситуација у свом животу.

„Анксиозне поремећаје карактерише упоран, претерани страх или анксиозност која утиче на способност особе да функционише. Они могу довести до тога да људи избегавају ситуације - друштвене ангажмане, професионалне функције, састанке или чак дневне обавезе - и утичу на њихов посао, образовање и личне односе. Анксиозни поремећаји укључују низ дијагноза, укључујући генерализовани анксиозни поремећај, панични поремећај, социјални анксиозни поремећај и специфичне фобије", објаснила је проф. Вен, која је медицински аналитичар Си-Ен-Ен-а.

На питање о томе да ли постоје посебне групе људи које су више изложене ризику од анксиозности, одговара да присуство неког другог менталног поремећаја код одређене особе - повећава вероватноћу да та особа развије анксиозне поремећаје.

„На пример, депресија и анксиозност се често преклапају. Једна велика студија је открила да 67 одсто људи са депресијом има и анксиозни поремећај. Постоји и повезаност између поремећаја анксиозности и пушења и употребе алкохола. Стресни животни догађаји као што су губитак посла, жалост или трудноћа такође могу повећати вероватноћу анксиозних поремећаја", каже проф. др Вен.

Симптоми широког спектра 

Људи са анксиозним поремећајима могу искусити дугачак низ симптома - немир, нелагоду, осећај панике, проблеме са сном... Ту су и лоша концентрација, лупање срца, кратак дах, хладне руке, осећај пецкања...

„Важно је напоменути да многи људи са анксиозним поремећајима могу имати друге физичке симптоме. На пример, неки развијају главобољу, болове у стомаку, мучнину и умор. Пошто су симптоми анксиозног поремећаја толико разноврсни, недовољна детекција и недовољна дијагноза су уобичајени", рекла је проф. Вен.

Још увек нема довољно истраживања да би се са сигурношћу тврдило да скрининг на анксиозност треба да се ради у одређеном временском интервалу и годинама старости.

„Национална радна група позива на прагматичан приступ који би могао укључити скрининг свих одраслих који нису претходно били подвргнути скринингу ни клиничкој процени у погледу фактора ризика, коморбидних стања и животних догађаја како би се утврдило да ли је потребан додатни скрининг високоризичних пацијената. Оно што ми то говори, као клиничару, јесте да, ако никада нисмо прегледали пацијента на анксиозност, добро би било да то урадимо бар једном. Затим, у зависности од тога шта смо још од информација добили - преглед можемо поновити, и то на пример, могли бисмо да урадимо још један скрининг ако је пацијент недавно драстично променио начин живота, ако му је дијагностикована депресија или неко друго ментално здравствено стање, или ако је пријавио повећање употребе алкохола...", каже др Вен.

Клиничари такође треба да буду у редовној потрази за другим симптомима који могу указивати на основни анксиозни поремећај.

„Као и депресија, тако и неке друге дијагнозе које се односе на ментално здравље, анксиозни поремећаји се могу лечити фармакотерапијом, психотерапијом или у комбинацији те две методе. Фармакотерапија укључује лекове, док психотерапија укључује когнитивну бихејвиоралну терапију која се ради кроз разговор са психологом или другим специјалистом за ментално здравље. Често, клиничари препоручују и промене у начину живота, укључујући вежбање, и смањење уноса алкохола и остављање цигарета.

Неким пацијентима је потребно континуирано лечење. Многи примају третман током одређеног временског периода, а затим се прате да би се видело да ли ће им можда поново бити потребна", објаснила је професорка Вен.

Суштина је да третмани дају резултате. То се односи на смањење симптома анксиозних поремећаја и самим тим - бољи квалитет живота.

Докторка Вен каже да, ако нека особа сматра да можда има анксиозни поремећај, треба да закаже термин код изабраног лекара, који ће потом одлучити о упућивању специјалисти, односно - највероватније психијатру.

Важно је да свом лекару искрено кажете све о симптомима које осећате. Неки који не изгледају директно повезани, могу заправо указивати на анксиозни поремећај. Немојте одлагати; запамтите да третман постоји и да функционише.