Питања која треба да постављамо себи, да бисмо ове године били здравији

Колико се често крећем?

Професор др Каран Рајан напомиње да не верује у постављање високих циљева или приступ све или ништа.

Постоје докази да чак и ако повећамо број корака са почетних хиљаду дневно на додатних две хиљаде, то ће утицати на смањење кардиоваскуларних проблема. Недавно објављена студија у указује да до четири минута интензивног вежбања дневно, било да је то брзо ходање уз степенице или ношење тешких торби из куповина, може да преполови ризик од срчаног удара код жена средњих и старијих година.

Ако се будемо кретали нешто више него до сада, то је већ одлична полазна тачка.

Како бринем о свом пробавном тракту?

Потребно је да водимо рачуна о свим оним „пратиоцима” који живе у нама, јер они контролишу више аспеката нашег здравља.

Повећајте количину влакана коју једете и нака вам исхрана буде што разноврснија, како по врсти хране, тако и по изгледу – дакле и боји. Добро је додати још црвене, плаве и тамно љубичасте, јер боја воћа и поврћа је у корелацији са полифенолним антиоксидативним капацитетом хране, које су природне хемикалије против упале.

Пребиотичка влакна имају највећи утицај на микробиом, тако да је, на пример, уобичајени пребиотик који се налази у јабуци пектин, док је за бели лук инулин, а зна се да пектин и инулин подстичу раст бифидобактерија, омогућавајући им да напредују.

Друге врсте бактерија напредују на другим, различитим типовима пребиотичких влакана, тако да добијање те разноликости значи да можете да подржите разнолику заједницу микроба.

Да ли дајем предност спавању?

Сваки појединачни систем је укључен у домино ефекат сна. На пример, недовољно сна повећава хормон глади грелин и смањује хормон ситости лептин, због чега се преједате, тако да добијате на тежини, а шећер у крви скаче, што утиче на ниво енергије.

Све у свему, добар сан може да одржи све у складу.

Колико пута годишње сам прехлађен?

У зависности од начина живота и старости, али између две и четири прехладе годишње код одраслих је уобичајена бројка. Да бисте били сигурни да је ваш имуни систем максимално оптимизован, дајте предност спавању, јер је недостатак сна повезан са супресијом имуног система.

Уверите се да имате адекватан унос хране која подржава ваш микробиом, јер су црева највећи део вашег имунолошког система. Узимајте суплементе витамина Д од октобра до марта, јер помаже у регулисању имунитета.

Хронични стрес може утицати на имуни систем, па размислите да ли у вашем животу постоје стресори које можете ублажити. Останите активни и уверите се да сте адекватно хидрирани – велики део вашег имунолошког система, лимфног система, зависи од нивоа хидратације за транспорт свих хемикалија и цитокина кроз тело.

Коначно, сведите на минимум изложеност патогенима, па ако знате да је неко болестан, немојте се дружити с њима и избегавајте места са великим бројем људи у сезони грипа.

Шта не смем да игноришем?

Придржавајте се правила „три“: ако су се јавили нови симптоми, ако је дошло до промене симптома која траје већ неко време, или ако постоји комбинација симптома, требало би да одете лекару.

Већина нас не практикује превентивне прегледа онолико често колико би требало. Жене би требало да раде самопреглед дојки, иду на скрининг грлића материце и мамографију, а мушкарци на преглед простате и тестиса.

Али чак и провера столице треба да буде рутинска ствар. Она нам може открити гомилу ствари,  на пример, да ли конзумирамо довољно влакана, или ако више плута или је маснија, значи да смо нетолерантни на неку храну. Мирис столице нам такође може дати знак упозорења; волумен и боја су важни, као и да ли има крви – и да ли је тамноцрвена, светло црвена, црна. Ако дође до промене у односу на уобичајен изглед, урадите анализу.

Одакле добијам здравствене савете? 

На интернету, већина регистрованих организација које се баве здрављем имају тачне информације. Такође, све државне здравствене институције имају тачне и ажурне основне информације.

Међутим, друштвене мреже су често препуне непроверених информација и савета, а алгоритми су подешени тако да ће до нас најпре доћи објава са највише прегледа, без обзира да ли су подаци тачни или не.

Зато ако на друштвеним мрежама нађете неку информацију везану за здравље, пажљиво проверите ко је особа која ју је пласирала, да ли јој се може веровати, чиме се бави и да ли је повезана са неком здравственом институцијом.

Шта да радим да заштитим свој мозак?

Постоји корелација између хроничног недостатка сна и повећаног ризика од неуродегенерације, јер се процес чишћења токсичних протеина који се акумулирају у нашем мозгу дешава током спавања.

Друштвена изолација има прилично јаку корелативну везу са депресијом и лошим расположењем, па останите у контакту са вољеним особама. Студије су показале да кућни љубимци побољшавају расположење – не само мачке и пси, већ и корњаче.

Дугорочно, науролози наглашавају да имамо способност да ублажимо све облике неуродегенерације, јер имамо огромну когнитивну резерву. Научите нешто ново, као што је језик, бавите се хобијем, читајте књиге – све је то добро за јачање когнитивних резерви.

Које навике утичу на моје здравље?

Знамо да алкохол, пушење и цигарете нису добри за нас, али када је у питању храна, углавном се пажња усмерава на исхрану деце. У идеалном свету, сви бисмо кували и припремали оброке свакодневно, који би били хранљиви, богата влакнима, протеинима и микронутријентима, и без конзерванса, али не могу сви да приуште то, нити имају времена.

Али ако се придржавамо ових неколико ствари – дајемо предност спавању, крећемо се што више можемо, читамо, остављамо цигарете, смањујемо алкохол – па ако и једемо неку брзу храну, то заиста није толико важно, напомиње др Рајан.

Престаните да бринете о малим стварима којима вас медији и друштвене мреже плаше, као што су уља семенки или вештачки заслађивачи – то вам неће нарушити здравље. Фокусирајте се на главне стубове животног стила, саветује проф. Др Карим Рајан.