Синдром божићног срца – живите здраво и чувајте срце, без њега се не може

Стрес, обилни оброци, па чак и породична окупљања могу да изазову проблем са здрављем, као и хладноћа која може додатно да преоптерети срце. Како да препознамо ''синдром божићног срца''?

Професор доктор Петар Оташевић, кардиолог, објаснио је који су то симптоми који се јављају код пацијената са „синдромом божићног срца“ током празничних дана.

„Први је осећај убрзаног рада срца који настаје због превише уноса алкохола и хране и може настати бол у грудима, висок притисак и озбиљне аритмије“, рекао је професор Оташевић.

Божићни срчани синдром често се јавља током празника, кад се не ради. Попије се чашица више, више се једе нездрава и масна храна. 

„Умереност је ствар карактера. Потребно је знати своје границе у којима треба и остати када су у питању храна и пиће. Ако имате неку болест или сте у старијој доби треба да будете опрезни и да обавезно редовно узимате лекове“, истакао је професор.

Напомиње да истраживања показују да су срчани проблеми најучесталији понедељком.

Како хладно време утиче на кардио васкуларне болести?

„Током хладних дана скупљају се крвни судови и у том периоду, као што је и познато, чешће имамо проблема са акутним инфарктима миокарда и шлогом. Чишћење снега је тежак физички задатак који захтева добру физичку форму, па се треба чувати“, рекао је професор.

Срчани удар је увек опасан, и кад је блажи, и кад је јачи. Често нисмо ни свесни да смо имали срчани удар који је оставио последице.

„Постоје групе болесника код којих су ти симптоми одсутни, као рецимо код дијабетичара, јер ако дијабет дуго траје, он може да нападне нерве и те особе не осећају бол који је аларм да нешто није у реду. Код жена то не мора бити бол у грудима, може бити бол у рамену или једноставно недостатак ваздуха. Ако се осећате битно лошије него што је ваше уобичајено здравствено стање, потребно је потражити лекарску помоћ“, рекао је професор.

Који су фактори ризика различитих пацијената?

„Фактори ризика су универзални, то је повишен крвни притисак, дијабетес, повишен холестерол и одговарајући начин живота. Жене, нарочито после 65 године буду у проблему од настанка кардио васкуларних болести“, наводи професор Оташевић.

Како живети после можданог удара, инфаркта?

„Превентива је нешто што нам као нацији није јача страна и ми генерално не идемо код лекара када смо здрави, а у томе је кључ спречавања каснијих компликација. Оно што ми као лекари, поготово кардиолози саветујемо, да до 40 године сваких две или три године идемо на прегледе, а после 40. године на преглед треба ићи једном годишње. Ако сте наизглед здрави, контролишите своје здравље“, наводи професор.

Додаје да емоције могу бити и позитивне и негативне, радост или депресија, нарочито код старијих људи. Утиче и стрес кога се треба чувати.

„Препорука је одржавати здрав начин живота,редовно вежбање, умерена исхрана……“, рекао је кардиолог проф. др Петар Оташевић.