Проверите стање вашег срца – колико времена вам треба да стигнете до четвртог спрата

„Овај тест је врло једноставан. Уколико вам је потребно више од једног минута и по да се попнете до четвртог спрата, било би добро да се обратите лекару“, тврди доктор Хесус Петеиро, кардиолог у Универзитетској болници у Коруњи и аутор истраживања.

Истраживање доктора Петеира је представљено на недавном научном скупу Европског кардиолошког друштва. Током истраживања 165 испитаника је шетало или трчало на траци до тачке издржљивости, и на основу капацитета издржљивости им је измерен метаболички еквивалент (МЕТ).

Пошто су се одморили, испитаници су се попели степеницама до четвртог спрата (око 60 степеника) колико су брже могли, али не да трче, и опет им је измерен МЕТ.
Учесници који су успели да се попну степеницама за мање од 40 до 45 секунди имали су МЕТ коефицијент 9 до 10.

Претходне студије су показале да они људи који током вежбања имају метаболички еквивалент 10 имају много нижу стопу смртности (један одсто или мање током једне године, или 10 одсто током периода од 10 година).

Испитаницима којима је требало један и по минут или више да стигну до четвртог спрата утврђена је вредност МЕТ-а од 8, што претпоставља стопу смртности од два до четири одсто за годину дана, или 30 одсто за 10 година.

Посматрање срчане функције оних испитаника којима је требало више од један и по минут утврђено је да 58 одсто њих има поремећај срчане функције у поређењу са 32 одсто оних који су се попели за мање од једног минута.

Ово је само почетни тест

Најмање један од три учесника испитивања који је успео да се попне брзо уз степенице имао је поремећај срћане функције који је потенцијални показатељ неког обољења срца.
Овај податак показује да овај тест пењања уз степенице не може бити замена за подробније испитивање срчане функције, напомиње докторка Рене Булок-Палмер, кардиолог и директорка Центра за болести срца жена из Њу Џерсија.

„На основу ове студије, способност да се попне уз степенице може се користити као груба процена да се провери нечије функционисање срца и евентуално предвиди неки срчани поремећај“, напомиње др Булок-Палмер.

„Међутим, верујем да овај паушални тест самопроцене не би смео да замени детаљан лекарски преглед и медицински контролисан тест оптерећења“.Са овим ставом се слаже и докторка Никол Харкин и напомиње да се током стандардних тестова оптерећења могу приметити одређене срчане сметње (промене на ЕКГ-у или ултразвучном прегледу), чак и ако пацијент не осећа било какве тегобе.

„Такође бележимо и друге промене, као што су нагли и опасни скокови крвног притиска или промене срчаног ритма, које се не могу регистровати код ове врсте теста“, додаје др Харкин.

Сви учесници студије шпанских лекара већ су имали неке симптоме повезане са кардиоваскуларним болестима, као што су бол у грудима или недостатак даха током физичког напора.

„Намера нам је била да пронађемо једноставан и јефтин начин да се утврди здравље срца“, наглашава др Петеиро. „Ово може помоћи лекарима у тријажи пацијената за детаљније анализе“.

Овај метод већ дуго користе многи лекари, напомиње др Харкин.

„То је врста физичке активности која брзо доводи до повећаног броја откуцаја срца. Уколико пацијент има закречење артерија, обично ће се појавити одређени симптоми (бол у грудима или недостатак даха) што је већи број откуцаја срца. Често способност пацијената да се попну спрат или два стрпеницима без већих проблема као показатељ да ће вероватно успешно пребродити хируршку интервенцију“, додаје докторка.

Тест ипак није намењен свима

Доктор Ојер Онума, кардиолог и асистент професора на Медицинском факултету Универзитета Јејл, тврди да је тест са пењањем уз степенице користан, али да има своја ограничења.

„Предност ове методе је пре свега у томе што је једноставна. Може се обавити било где и без икаквих захтева за додатном опремом или људством. Много је лакше извести него стандардни тест оптерећења и може се поновити више пута како би се пратио напредак или промене способности“, каже др Онума.

Међутим, проблем је у томе што овај тест није стандардизован – јер у зависности од врсте степеница и брзине којом се неко пење, варираће и време. Такође, овај тест није могуће обавити на пацијентима који имају проблеме у кретању и нешто старијим пацијентима који имају објективне тешкоће да се пењу уз степенице.

Али поред могућности да се стигне до четвртог спрата, у обзир се могу узети и способност да се пешке оде до пијаце и донесу намирнице, или бројне друге свакодневне активности могу бити индикатор кардиоваскуларних проблема.

„Уколико, на пример, приметите да вам се способност да довршите свој умерени или нешто интензивнији тренинг промени, то вам је сигуран знак да нешто можда није у реду и да би требало да се обратите лекару“, каже др Полок.

„Такође, можете да мерите и колико времена је потребно да вам се поврати нормалан срчани ритам после напора како бисте видели да ли је са вашим срцем све у реду“.

Још једно велико ограничење код пењања уз степенице је што код људи који имају проблеме са зглобовима, силазак низ степенице ствара велико оптерећење колена.