Пилуле за контрацепцију – заоставштина нациста из Аушвица

Бол који је осетила када јој је један затвореник у Аушвицу тетовирао логорашки број био је огроман, присећа се Рене Диринг. „Буди срећна што добијаш број, иначе би одмах завршила у пећи“, рекао је. Нацисти су је ставили пред избор: „Или идеш у логор смрти Биркенау“, рекли су јој, „или нам стојиш на располагању за медицинска истраживања. То те неће убити.“

Рене Диринг (1921–2018) одлучила се за ово друго – и завршила као покусни кунић у лабораторији гинеколога Карла Клауберга. Своју причу испричала је 1992. године у Музеју холокауста у Сједињеним Америчким Државама. Јеврејка из Келна била је једна од стотина жена на којима је лекар спроводио експерименте стерилизације.

Карл Клауберг – ауторитет у истраживању хормона

Клауберг је студирао на Медицинском факултету у Килу и 1925. године стекао докторат. Специјализовао се у области гинекологије и заједно са хемичарима фармацеутске компаније „Шеринг-Калбаум“ развијао хормонске препарате. Његова метода да неплодним женама помогне да затрудне учинила га је ауторитетом у истраживању хормона.

Првог маја 1933. Клауберг се учлањује у Националсоцијалистичку немачку радничку партију (НСДАП) и СА (Sturmabteilung, паравојна борбена организација НСДАП). Као и многи лекари у нацистичкој Немачкој, очекивао је од власти помоћ у напредовању својих истраживања. За време владавине нациста, свака немачка жена имала је обавезу да рађа што више деце – најбоље плавокосе и плавооке.

Клауберг је, међутим, истраживао и методу стерилизације жена. То је било у складу са злогласном расном политиком НС, чији је циљ био истребљење Јевреја, Синта и Рома и у наредним генерацијама.

Пакао Блока 10

Године 1942. Клауберг шаље молбу Хајнхриху Химлеру, најмоћнијем човеку у Немачкој после Адолфа Хитлера – одговорном за спровођење Холокауста. Гинеколог наводи да може да спроведе „нову методу неоперативне стерилизације непожељних жена“ и тражи простор; његово писмо је објављено у књизи Рајмунда Шнабела Моћ без морала из 1957. године.

У пролеће 1943. године то се остварује. Клауберг не добија свој институт, али добија просторије у Аушвицу – у Блоку 10 ствара своју експерименталну лабораторију. Прве Јеврејке из оближњег логора смрти Аушвиц-Биркенау довозе се овамо.

По Клауберговим речима, затворенице су за њега безличне, занимају га само њихови стомаци. „Ујутру, након што смо биле избројане, наши бројеви су се дозивали да сиђемо доле. Стајале смо напољу у реду, а затим смо једна по једна улазиле у собу и лежале на црном стакленом столу, који је служио и као рендгенски сто. Док је течност убризгавана у наша тела, рентгентска машина је радила, тако да је лекар могао да види шта ради са течношћу, али та инјекција је страшно пекла“, присећала се Рене Диринг касније ужаса који је морала да претрпи.

Неподношљиви болови

Ни она, ни друге жене тада нису знале шта им се дешава. Клауберг је спроводио експерименте које је претходно тестирао на животињама. Његови инструменти нису стерилни и користи их више пута. Нема анестезије – само та инјекција. Ако контрастна течност покаже да су јајоводи проходни, жене се после недељу или две враћају на сто. Тада убризгава отровну супстанцу у доњи део стомака која треба да залепи и оштети зидове јајовода. Ако не успе, процедура се понавља. „Морала сам да лежим три дана у страшним боловима“, присећа се Рене Диринг.

Гнојне упале трбушне марамице, тровање крви, болови налик порођајним и страшно печење – то су биле уобичајене последице Клаубергових експеримената. Жене су покушавале да пригуше врисак, јер би у супротном биле послате у гасну комору у Биркенау.

Кад „људски разлози" изгубе значај

Како је могуће да лекар потпуно занемари етику и људе третира као животиње? „Медицински и људски разлози играју споредну улогу у тренутку када неко прихвати и верује: Ово више нису људи, ово су нижа бића“, објашњава за лист Ноје оснабрикер цајтунг историчарка Андреа Лев из Центра за студије Холокауста у Минхену. Код Клауберга је осим тога била присутна и „бескрајна амбиција“. „Видео је шансу да искористи систем за сопствену каријеру, славу и част. Све је подредио томе.“

Химлер је желео да зна колико времена је потребно да се стерилише хиљаду жена. Клаубергов одговор: Ако би један увежбани лекар имао десет помоћника, вероватно би могао да стерилише неколико стотина, ако не и хиљаду, Јеврејки за један дан.

Претећи процес у Немачкој

До тога ипак није дошло. 27. јануара 1945. Црвена армија ослобађа Аушвиц. Клауберг је пре тога побегао у женски концентрациони логор Равенсбрик, где је наставио експерименте. Када су Совјети у априлу стигли тамо, бежи и одатле. Два месеца касније је ухваћен, ухапшен и осуђен у Москви на 25 година затвора.

Ипак, пуштен је на слободу већ 1955. и у записима Врховног тужилаштва у Килу стоји да га је „његов родни град дочекао као принца". Клауберг поново ради у Универзитетској клиници у Килу. Лекарска струка тада још није денацификована, колега из Аушвица је био добродошао.

У новембру 1955. Централни савет Јевреја подноси пријаву против Клауберга. Више од 100 људи жели да сведочи против њега. Он говори о „клевети" и осећа се као жртва. Тврдио је да је желео да спаси жене у Блоку од смрти и да је његова установа била „Институт за спасавање живота", како стоји у списима истраге.

Карл Клауберг умире 9. августа 1957. године пре него што је процес започет.

Године 1960. стиже пилула

Према сачуваним записима, лекар је стерилисао 500 до 700 жена. Многе жртве наставиле су да живе – траумиране и неплодне. Рене Диринг је ипак доживела чудо: упркос Клауберговим интервенцијама, добила је кћерку.

У августу 1960. у САД се појављује први хормонални контрацептивни медикамент под именом „Еновид". Клаубергова истраживања су значајно допринела развоју овог препарата. Компанија „Шеринг“, која је финансирала Клаубергове експерименте и касније постала део фармацеутског гиганта „Бајер“, и даље дистрибуира пилуле за контрацепцију.

„Ова револуционарна метода планирања породице постала је кључни фактор еманципације и прекретница за друштво“, саопштио је концерн на својом интернет-порталу .