Зашто се преједамо и да ли су дијете добре за здравље

Подаци студије, спроведене на узорку од 600 испитаника старости од 19 до 25 и од 26 до 30 година из урбаних и руралних подручја целе Србије, показали су да се чак 62 одсто двадесетогодишњака повремено преједа углавном када су под стресом, када се осећају тужно и нерасположено.Чак 45 одсто девојака признаје да претера са храном када је у фази предменструалног синдрома. 

„Ми децу од рођења учимо да не препознају ону праву глад, када закрче црева и када смо стварно гладни.Када се дете роди, чим заплаче дајемо му храну, како би прстало да плаче, а оно тиме стиче навику да шта год да му се деси, храна ће бити та која ће да га спаси“, рекла је Верослава Станковић, дијетолог, специјалиста исхране.

Истиче да је храна повезана са емоцијама, када смо тужни, несрећни, незадовољни узимамо храну, нарочито слатку која подиже серотонин и све хормоне среће и за кратко време постајемо срећни и задовољни. Све то кратко траје, јер тада се повећава инсулин, глад и опет депресија.

Емоције су окидачи за претерани унос хране

„Период од десетак година уназад је доста стресан, потиснуте су здраве вредности, родитељи су заборавили на своју децу, на њихове хобије и њима је досадно, настаје и осећај кривице. Постоји и адреналинска глад, нарочито када деца играју игрице. Због тога је све више гојазне деце“, рекла је докторка Станковић.

На питање да ли се тренутно налазе на неком специфичном режиму исхране, свака седма млада особа из истраживања одговорила је потврдно, а под посебним режимом исхране највећи број њих подразумева дијету, колико млади смеју да их држе на своју руку?

„Тинејџери не би требало да држе дијету, већ да само мало коригују исхрану, да избаце грицкалице и слатке напитке. Не треба прескакати доручак. Млади држе онлајн дијете које су штетне за здравље. Ригортозне дијете немају дугорочне ефекте“, истиче докторка.

Шта подразумева аутофагија?

Многи су у истраживању поменули и да се придржавају аутофагије, која је све популарнија, шта мислите о том начину исхране?

„Зависи шта подразумева аутофагија и како је млади перципирају. Ми преписујемо медицинску нутритивну терапију да се не једе 12 сати. Први оброк је од 8 до 10, зависи од радног времена, а последњи до 19 сати. Три сата пре спавања треба појести лагани оброк. Када смо гладни имамо снове који нас буде“, рекла је докторка.

Које дијете су најбоље?

„Медитеранске, хлеб, месо, риба, млечни производи, црно вино због антиоксиданата, распоредити у три до четири оброка, не с ногу, не на улици, већ да седнемо за сто и уживамо у храни“, наводи докторка.

Напомиње да је српски хедонизам изражен и да волимо да поједемо пола стола.Треба размишљати о исхрани, о свом здрављу, па се прибегава дијетама. Треба читати о правилној исхрани.Важна је и физичка активност.

Кад је реч о физичкој активности, аутори истраживања су дошли до закључка да више од половине младих редовно вежба, најчешће у теретани или се баветимским спортовима. За шетњу се углавном опредељују млади од 25 до 30 година, а пилатес, јогу и плес више практикују жене, колико је спорт важан у тим младим годинама, и да ли се они, под утицајем напредних технологија, компјутера и мобилних телефона све мање крећу.

„Када поменемо теретане, ту су и различити суплементи, који се узимају на своју руку. То је хемија која се узима без консултације са лекаром.Суплементи су дозвољени, протеини на бази сурутке, колаген, али је важна консултација са особама које се у то разумеју“, рекла је докторка Станковић.

Физички изглед и даље има велики утицај на самопоуздање двадесетогодишњака, нарочито девојака. Иако се оне објективно налазе у здравим границама телесне масе, оне често изражавају незадовољство својим изгледом и желе да изгубе који килограм више, иако подаци изведени из ове студије говоре да се чак 67 одсто испитаних девојака налази у границама, док су мушкарци чешће у групи са вишим боди маст индексом и склонији су гојазности, која је здрава мера односа килограма, висине и година?

„Млади треба да добију самопоуздање од родитеља, вршњака у школи, јер тај физички изглед често није пресудан. За здравље је важно да нисмо превише мршави или гојазни, јер је важно ментално здравље“, рекла је Верослава Станковић, дијетологом, специјалистом исхране.