Храброст у најтежем тренутку: Како једно „да“ мења судбине оних којима је трансплантација једини лек

Једно „да“ – мења све, и једно „да“ – некима је све! Сагласност породице у најтежем тренутку, неопходно је за процес трансплантације и интервенцију која је многима једини лек, и значи продужетак живота. У нашој земљи на то важно „да“ у овом тренутку чека око 1 800 грађана, а захваљујући том „да“ у овој години спасено је близу 70 живота.

Гошћа Дневника, др Александра Плећаш, национална координаторка за трансплантацију органа, наглашава да су само претходног викенда, захваљујући сагласности једне породице, спасена четири живота.

„Два пацијента сада имају нови бубрег, а такође два пацијента су добили шансу за бољи вид трансплантацијом рожњаче“, додаје докторка.

Ове године до сада је добијено 14 сагласности за мултиорганску експлантацију, захваљујући којима је шансу за нови живот и побољшање квалитета живота добило 67 пацијената. То је значајно боље него током целе претходне године, додаје др Плећаш, када је обављено само 44 трансплантације.

„Ове године је урађено 11 трансплантација срца, осам јетри, 22 бубрега и 25 рожњача. Трансплантација је генерално грана медицине која је задња станица за пацијенте који доживе оштећење органа са крајњим губитком функције, тако да некад то може да се заправо лечење обави и од стране донације од неких сродника, као што је случај за бубрег, али врло често пацијенти који чекају на листама чекања једину шансу имају за наставак живота када дође до донације и могућности кадаверичне трансплантације“, напомиње докторка.

Заједно за нови живот

Жељка Бојић, иначе у осмом месецу трудноће, већ три и по године чека на трансплантацију јетре.

„Моја трудноћа спада свакако у високо ризичне трудноће и потребан је мултидисциплинарни приступ лекара, тако да ме прате симултано, значи и гинеколози, и хепатолози и за сада тај посао иде одлично“, наводи Жељка, која је и чланица удружења „Заједно за нови живот“.

Удружење је недавно имало састанак са представницима Министарства здравља где су изложили своје циљеве и како мисле да би ситуација могла да се побољша.

„Кренули смо да се мало освешћујемо и већи је број сагласности, али то може много боље и мора много боље, јер је много нас који чекамо. Тако да, уколико сви желимо да дочекамо ту шансу за нови живот, морамо још мало више да се пробудимо“, истиче гошћа Дневника.

Напомиње да је министар здравља, Златибор Лончар, са којим су се састали, позитивно реаговао на њихве предлоге и подржао настојање удружења да ради на промоцији донорства и просвећивању грађана да донирање органа није табу тема и да не треба имати предрасуда, јер тиме се спасавају људски животи.

„Предложили смо да се покрене национална кампања где би ми као удружење пацијената учествовали, и имали подршку Министарства здравља и генерално свих институција, медија. Такође, скренули смо пажњу да се повећа број донорских болница зато што не може цела Србија, односно свих ових 1800 људи да зависи само од два клиничка центра који тренутно активно раде на узимању сагласности“, истиће Жељка Бојић.

Шта спречава породице да дају сагласност

Докторка Плећаш напомиње да се чесо дешава да породице и не дају образложење зашто не желе да дају сагласност да се донирају органи блиске особе коју су изгубили.

„Али најчешћи одговор који добијемо је заправо непостојање знања шта би била жеља преминулог сродника и онда је тешко у тим тренуцима, због страха да се не погреши, буде можда лакше да се одговори негативно него позитивно. Опет, уз велику захвалност оним породицама које су пронашле снаге у тим тренуцима да кажу то 'да' и да помогну у лечењу других пацијената, то је тренутак када и они сами пронађу неку минималну утеху у болу који их је задесио, наглим губитком неког свог блиског члана породице“, напомиње докторка.

Очекује се и усвајање и измене закона о трансплантацији органа у Скупштини који дефинише и уређује процедуру, али одлука и став о овом процесу је крајње лична ствар, наглашава др Плећаш. Зато су кључне праве информације и да не буде недоумица у целом процесу и лечења, и донације органа, што би допринело да се повећају шансе за добијање жељеног позитивног одговора.