Slikar Marko Kusmuk dobitnik Nagrade Momo Kapor

„U početku beše reč“, kaže Jevanđelje po Jovanu, a pisac i slikar Momo Kapor je govorio da „u početku beše linija“. Na izložbi „Zlatni presek“ u Domu vojske Srbije predstavljene su njegove slike i crteži na kojima dominira linija, a tehnike su različite – ulje, pero, olovka. Slike je retko izlagao, svega nekoliko puta u Njujorku, Frankfurtu, Parizu, Beogradu, ali jedan je od retkih koji je ilustrovao svoja i dela drugih autora.

Izložba na kojoj će biti predstavljena Momina dela iz različitih faza njegovog stvaralaštva u galeriji Doma vojske Srbije trajeće do 30. aprila.

Zadužbina Momo Kapor postoji od 2010. i pošto je on bio i slikar i pisac, nagrada za slikarstvo i književnost se dodeljuju neizmenično. Dobitnik ovogodišnje nagrade je slikar Marko Kusmuk, a u obrazloženju žirija stoji da „obojica tradiciju razumeju kao mesto odakle staro sija novim, oplemenjenim sjajem“.

Gostujući u Beogradskoj hronici, nagrađeni umetnik, Marko Kusmuk, ističe da je i njemu bila bitna tradicija likovnog i crteža.

„Da bi satkali jednu sliku i da bi je iskonstruisali, neophodan je crtež. Neophodno je sve ono što nam nudi zapravo linija, ono zašto se i on vezivao. Način na koji bih mogao da se povežem sa nekim njegovim razmišljanjem, a i nije neophodno zato što i sama širina fondacije da traži kvaliteta, a ne isključivo samo neke sličnosti, su u nekakvom senzibilitetu, u koloritu, u načinu razmišljanja i zapravo u samoj toj liniji koju ste pomenuli“, navodi Kusmuk.

Ljiljana Kapor, supruga Mome Kapora i osnivač Zadužbine, gošća Beogradske hronike, kaže da, po njenom mišljenju, Momu Kapora i Marka Kusmuka povezuje jedna vrsta tradicionalnog slikarstva, koje u suštini svaki umetnik ima jer je ono suština koju posle nadograđuje, i predstavlja svet onako kako ga on vidi.

„Tradicionalno, taj crtež je u suštini osnov svega, pa i kod Marka. Sećam se kada sam prvi put ušla u njegov atelje pre pet godina, videla sam portret jedne devojčice naslonjen na podu njegovog ateljea, i potpuno sam bila fascinirana lepotom i izrazom te devojčice. Kao da je sišla sa Mominog platna i to sam mu i rekla“, dodaje Ljiljana Kapor. U pitanju je bio portret Markove ćerke.

Ističe da je bila jako srećna kada je posle pet godina Marko ušao u najuži izbor i jednoglasno izabran za ovogodišnjeg laureata.

Kusmuk napominje da ga je Momo Kapor na neki način „bombardovao kulturom“ još od ranog detinjstva kada su mu roditelji čitali njegova dela i da je uvek želeo da vidi crteže kojima je on ilustrovao ono što je napisao. Tako da ga je oduvek doživljavao kao jedno, a ne samo kao pisca ili samo slikara.

„Živeći u 21. veku i svemu onome što nas okružuje, zapravo koristeći se svim onim što nam nudi ovo vreme i novim tehnologijama i svim tim, zapravo i dalje koristim te tradicionalne metode na neki savremeni način. A linija će uvek ostati nešto što je osnova svega i dobar crtač će uvijek moći da nađe neki svoj način da iskaže ono što misli“, navodi gost Beogradske hronike, slikar Marko Kusmuk, dobitnik Nagrade Momo Kapor, koji ujedno poziva sve zainteresovane za njegov rad da posete izložbu u Galeriji „Sanjaj“ na kojoj su predstavljeni njegovi i radovi kolege Veljka Valjarevića, kao i izložbu radova Mome Kapora u Domu vojske Srbije.