Књига „Београдски губитник“ Бранислава Бјелице, приче о неприметним људима који дају душу граду

Прво поглавље књиге „Београдски губитник“ Бранислава Бјелице почиње реченицом: „Београд има једног Победника, а губитника је много“. Гостујући у Београдској хроници, Бјелица каже да је за јунаке својих причао бирао обичне људе који се не експонирају, који су заправо нико и ништа.

Аутор књиге прича Београдски губитник истиче да су јунаци његових прича, њих око двадесетак, наравно, неко и нешто за своје породице и пријатеље и да је желео да пише о таквим људима.

„Доста њих је мртво, у правом животу наравно, али сам их ставио у књигу да буду вечно живи. Мислим да душу неком граду, а сад причамо о Београду, дају ти неприметни људи. Нас неприметних је више. Од скоро два милиона становника, ја мислим да је 1.999.900 неприметних. Ово остало су неки људи који су у јавности, али сви ми остали неприметни правимо ове градове. Дишемо“, додаје гост Београдске хронике.

Напомиње да је по његовом мишљењу Београд специфичан град. Не само зато што је највише пута у историји бомбардован и нападан, већ је једноставно другачији од било ког другог главног града.

„Ја сам одређивао да су ови људи, ови јунаци, од којих већину познајем и изменио сам им имена, губитници. Али не у оном ружном смислу, него у оном неамбициозном смислу. Дакле, никакву амбицију немају у животу и не желе да се експонирају“, објашњав Бјелица.

И корице књиге на којима је споменик Победника сликан с леђа, по мишљењу писца има значајну симболику. „Ми губитници гледамо Победнику леђа, а он гледа тамо негде.“

Признаје да би волео да што више људи прочита његову књигу, не да би се он обогатио, већ да би се читаоци одморили од проблема свакодневице.

Жао му је што млади данас мало читају и да више немају „покрете за листање, већ покрете за палчеве и читају само са малог екрана“.

„Али мислим да нам деца нису глупа, то је битно. Они читају неке друге ствари“, каже Бранислав Бјелица на крају гостовања у Београдској хроници.