Чарапани, Ере, Чивијаши, како нас одређују надимци, према крају, занату, обележјима

Надимке имају људи, али и земље и регије. И свака од 50 америчких савезних држава има свој надимак, Алабама је позната као "Жути чекићар", по птици, која је симбол државе, а такође је називају "Срце Диксија", што је и на њеним регистарским таблицама, као и "Земља памука". Аризони је друго име "Држава Великог кањона".

Слично је и с регионима Србије. Крушевљани су Чарапани, Ужичани Ере, славни су и Чивијаши, Мераклије и многи други.Како настају овакви назива за људе који живе у истој регији или држави, каква је њихова етимологија.

Колико нам „надимци" за регионе или државе откривају о историјском наслеђу, географији, начину живота на тим просторима? Како су настала та имена, објаснио је Александар Репеџић, етнолог и антрополог.

„Надимак зависи од занимања регије, али и од обележја на народној ношњи.Лале су некада на народној ношњи имале цвет лале, па отуда и надимак.Имамо називе и по регијама (Свињарски Срем, винарски Срем,рузмарински, паприкаре на југу....)“, рекао је Репеџић.

Како су Шапчани постали Чивијаши и шта је то чивија?

Како је Гордана Мањевчић, дописница из Шапца истакла чивија је синонима за добар виц и добру шалу. Како су Шапчани постали Чивијаши, објашњава прича о малој кукици која је неизоставни део точка и назива се чивија. Иначе се од 1968. године одржава традиционална манифестација под називом „Чивијада“.

Да ли се у појединачним регионима Србије заиста ствара заједнички локални менталитет, па да има смисла све Крушевљане, на пример, називати Чарапанима?

„Наравно да не, не саде сви паприку, није све то један менталитет. То је једна црта и путем надинка се карактерише група људи. Јака је локална култура по слојевима становништва и породица које имају озбињно порекло“, истиче антрополог.

Наводи да постоје надимци и у урбаним културама, за локалне навијачке групе, Гробари, Мераклије, Делије, постоји и део урбане културе, Металци или субкултуре где смо имали Шминкере.....

По надимцима предака имена често данас носе читаве породице. Колико то оптерећује њихове потомке у случајевима неких презимена која не звуче баш ласкаво?

„Некада су надимци били погрдни, као и презимена, нарочито у Лици, у влашкој култури, по надимцима се лакше распознају особе у мањим срединама. Људи желе да сазнају причу о свом пореклу, што је велики и комплексан посао. Често су се презимена мењала, нарочито у пиротском крају“, рекао је Александар Репеџић, етнолог и антрополог.