Da li dodati proteini zaista poboljšavaju nutritivnu vrednost hrane

Uobičajeni savet koji daju svi, počev od fitnes influensera pa sve do doktora i nutricionista je da nam treba više proteina. Iako proteini igraju ključnu ulogu u održavanju naše mišićne mase i opšteg zdravlja, povećana pažnja o važnosti proteina u medijima i fitnes krugovima je izazvala porast broja proizvoda koji se prodaju posebno zbog njihovog visokog sadržaja proteina.

Neke čokoladice, sladoled, pice, kafa, pa čak i alkoholna pića sada se prodaju kao proteinska hrana.

Želja da svuda dodajemo proteine možda nas je odvela predaleko. Proteini svakako jesu važni za naše zdravlje, ali većini nas ove namirnice bogate proteinima nisu potrebne u redovnoj ishrani.

Takav marketing može dovesti do takozvanog halo efekta, gde potrošači pogrešno izjednačavaju visok sadržaj proteina sa ukupnom nutritivnom vrednošću hrane.

Proteini su neophodni za održavanje mišićne mase i pravilnog funkcionisanja imunog sistema.

Prema nutricionističkim smernicama, trebalo bi unositi 0,75 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Međutim, postoje dokazi da je ova količina nedovoljna i da bi preporuka trebalo da bude oko 1,2 do 1,6 grama po kilogramu telesne težine dnevno.

Takođe postoji veliki broj dokaza koji sugerišu da se količina proteina koja nam je potrebna menja u zavisnosti od našeg zdravstvenog stanja. Na primer, ljudi treba da jedu više proteina kada se oporavljaju od bolesti. Istraživanja takođe pokazuju da starije osobe treba da unose najmanje 1,2 grama po kilogramu telesne težine kako bi se nosili sa gubitkom mišićne mase koji se javlja u poznijim godinama.

Sportisti takođe moraju da unose veću količinu proteina da bi im telo izdržalo trening i da bi moglo da se oporavi.

Štaviše, sa rastom popularnosti lekova za mršavljenje, sve se više naglašava važnost unosa proteina kako bi se smanjio gubitak mišića prilikom smanjenja telesne težine.

Stručnjaci, međutim, ističu da to što su proteini dobri za održavanje mišićne mase, ne znači da je bolje uneti veću količinu. U stvari, čini se da čak i kada konzumiramo velike količine proteina, telo zapravo koristi samo jedan deo.

Većini je verovatno potrebno malo više proteina nego što sugerišu trenutne smernice, ali manje nego što navode influenseri na društvenim mrežama (neki čak sugerišu da nam je potrebno i do tri grama proteina po kilogramu telesne težine).

Neophodna količina proteina koja se navodi u skladu sa novijim tvrdnjama stručnjaka (između 1,2 i 1,6 grama po kilogramu telesne težine dnevno) je blizu prosečne potrošnje proteina u većini zapadnih zemalja.

Većina ljudi će verovatno imati koristi od toga što će razmišljati o unosu proteina, čak i u slučaju da ne vode računa o količini proteina koju konzumiraju, već o kvalitetu i učestalosti izbora proteina. U idealnom slučaju, trebalo bi da težimo tome da češće tokom dana konzumiramo male količine hrane bogate proteinima.

Preporučena dnevna doza za održavanje mišića uz fizičku aktivnost, u stvari bi bila oko 20 do 30 grama proteina u svakom obroku. U idealnom svetu, ti proteini bi trebalo da su iz namirnica kao što su orasi, semenke, mleko, jaja i mahunarke. Proizvodi obogaćeni proteinima izborili su se za svoje mesto u ishrani modernog čoveka kao brza i lagana užina – posebno kod onih koji nemaju dovoljno proteina u svakom obroku. Međutim, takve proizvode treba jesti umereno.

Visokoprocesuirani proizvodi

Supermarketi su puni proizvoda pojačanih proteinima. Onima koji nemaju vremena da se posvete Međutim, neki proizvodi iako sadrže dodatne proteine, mogu imati dodatne šećere ili druge ugljene hidrate.

Na primer, proteinsko mleko često sadrži dvostruko više proteina od običnog mleka. To se radi uklanjanjem vode ili dodavanjem mleka u prahu.

Proteinske pločice su još jedan primer. U zavisnosti od brenda koji odaberete, pored dodatnih proteina, u njima se može naći i visok sadržaj šećera.

Mnogi proizvodi obogaćeni proteinima dele još jednu zajedničku osobinu – spadaju u kategoriju izuzetno prerađene hrane. U pitanju su prehrambeni proizvodi u kojima ima sastojaka koje obično ne biste pronašli u sopstvenoj kuhinji.

Istraživanja pokazuju da je redovno konzumiranje toliko obrađene hrane u direktnoj vezi sa lošijim zdravstvenim stanjem kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes.

Stručnjaci pokušavaju da utvrde da li je krivac za to sama obrada, loš nutritivni kvalitet ovih namirnica ili kombinacija oba ova faktora.

Još jedan problem sa proizvodima sa povećanom količinom proteina je to što, iako zaista sadrže dodatne proteine, nekim proizvodima možda nedostaju vlakna, vitamini i minerali. Nedostatak vlakana u ishrani trenutno je jedan od najvećih faktora koji doprinose lošem zdravlju ljudi.

Svaka hrana ima svoje mesto u uravnoteženoj ishrani. Ali protein je samo jedna komponenta palete namirnica koje su neophodne u ishrani čoveka.

Porast zastupljenosti proteinskih proizvoda kao zdrave hrane je zabrinjavajući.

Proizvodi sa povećanom količinom proteina mogli bi da budu pomoć da unosimo dovoljno proteina, ali ih ne treba mešati sa zdravom hranom.

Oni koji žele da ostvare svoje ciljeve u pogledu unosa proteina, stručnjaci poručuju da biraju različite izvore proteina, a kada je reč o prečicama, to jest proteinskim proizvodima da razmisle o drugim hranljivim sastojcima kao što su vlakna kako biste zaista doprineli svom zdravlju.