Читај ми!

Доналд Трамп 2.0: Које је боје "златно доба" Америке

Када је Трамп почетком 2021. напустио Белу кућу, мало ко је веровао да ће се икада вратити. Непуне четири године касније, после победе на председничким изборима, прича се о највећем политичком повратку у америчкој историји. Преживео је нереде код Капитола, опозиве, суђења, унутарстраначке препреке, демократске супарнике, па чак и атентат. Могло би да се каже: "Овај човек је неуништив". Сада има одрешене руке да са најмоћније позиције уради све што хоће – од нижих пореза и већих царина до клинча са Кином и удаљавања од Европе. Окружен поузданим сарадницима у Вашингтону, припрема се да поново обликује америчку и светску политику.

Доналд Трамп 2.0: Које је боје "златно доба" Америке Доналд Трамп 2.0: Које је боје "златно доба" Америке

Доналд Трамп био је скрајнут и потиштен када је 20. јануара 2021. године напустио Белу кућу у пратњи супруге Меланије. Неколицини окупљених у дворишту резиденције поручио је да му је била животна част што је служио као 45. амерички председник и да сада жели да оде, али не задуго.

"Вратићу се у неком виду! Будите добро док се ускоро не видимо", поновио је тог дана пред скромном поворком у ваздухопловној бази Ендрјуз и уз тактове Синатрине баладе "Мој начин" (Мy Wаy) кренуо на опроштајни председнички лет ка свом имању у Палм Бичу, на Флориди.

Вашингтон је оставио у раљама подела. Одбио је да призна исход избора 2020. и да као шеф државе традиционално сведочи полагању заклетве његовог наследника, први пут још од 1869. и Ендруа Џонсона. Посвађао се са својим потпредседником Мајком Пенсом и доајенима Републиканске странке. Малтене је забрањен, одбачен и оптужен да је подстакао нереде на ивици грађанског рата код Капитола и изокренуо принципе америчке демократије. Говорило се о крају ере "трампизма" и мало ко му је давао шансе за повратак на политичку мапу.

Џозеф Бајден се као председник у наредним годинама мучио са коронавирусом, инфлацијом, америчким трупама у Авганистану и глобалним сукобима у Украјини и на Блиском истоку.

Трампова борба била је лична – судило му се наводно подстрекивање шестојануарских немира испред зграде Конгреса, непоштовање Устава и изборних закона, недолично понашање и сексуално узнемиравање. Два пута је опозван и једном осуђен. Пад је изгледао спектакуларно.

Међутим, промућурно, и миц-по-миц, бивши лидер Америке одстранио је нелојалне у својој партији, заиграо са штиховима попут економије и имиграције и републиканску номинацију за председничке изборе 2024. освојио без трзавица, остављајући страначке ривале у прашини. У кампањи за историјске уџбенике преживео је два атентата, борио се против двоје нехаризматичних кандидата демократа и заобишао је традиционалне медије, бирајући виралнији пут до гласача. Напослетку, убедљиво је победио Камалу Харис у председничкој трци.

У изборној ноћи био је у центру пажње и самоуверен када је изашао на бину штаба у Палм Бичу у пратњи супруге Меланије, своје деце и блиских сарадника. Један од најближих, будући потпредседник Џеј Ди Венс, најавио је тријумф као највећи политички повратак у историји, а 47. председник Сједињених Америчких Држава је грађанима обећао "златно доба".

"Исписали смо историју! Ово је највећи успех и нећу стати док Америку поново не учинимо великом", рекао је новоизабрани лидер маси задовољних присталица док се са разгласа чула полетна мелодија "Y.M.C.A" групе Вилиџ пипл (Village people), која је најавила Трампов други мандат и нову карту за Овални кабинет.

Камалин крах и повратак отписаног

Сат времена по затварању биралишта на истоку Сједињених Држава, на чијем подручују се налази неколико савезних држава кључних за 60. председничке изборе, било је јасно да Камала Харис није успела. У штабу демократа процурела је информација да се њихова канидадаткиња неће ни обратити симпатизерима.

"Избори су по Доналда Трампа прошли веома комотно", каже извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) Бојан Клачар у разговору за Интернет портал Радио-телевизије Србије (РТС).

Најаве о неизвесној трци распршиле су се за трен. Трамп је победио у свих седам колебљивих држава, освојивши 312 гласова у Електорском колеџу, од потребних 270. Има и више гласова укупно, што републиканцима није успело још од 2004. и Џорџа Вокера Буша. Повратили су већину у Сенату и највероватније је задржали у Представничком дому. Победа је апсолутна.

"Показало се да је економија била кључна, а да су Американци јако незадовољни зарадама, имиграцијом и безбедносном ситуацијом, што је Трамп искористио, и дошао до одређених ниша бирача", примећује Клачар.

Демократе и Харисова нису успели да придобију подршку тамо где им је била неопходна, код Афроамериканаца, Латиноамериканаца и младих жена чије је право на абортус угрожено. Са друге стране, Трамп је побољшао позицију код Латиноамериканаца и Афроамериканаца и задржао поверење беле радничке класе. Оформио је својеврсну мултиетничку коалицију мањина и Американаца без дипломе факултета, што је сан демократа.

"Обоје су инсистирали на микротаргетирању, али је Трамп погодио са гостовањима у подкастима где је привукао пажњу млађих мушкараца без високог образовања. Тамо где је тле било погодно, у руралним крајевима и предграђима, то је донело резултат", оцењује извршни директор ЦеСИД-а.

Кандидат републиканаца тако је добио другу шансу кроз раздвојени мандат, што је урадио још једино Грувер Кливленд крајем 19. века, а демократе прилику да коначно освеже странку. За Вука Вуксановића, вишег истраживача Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), исход избора није изненађујућ.

"Неуспех демократа је озбиљан и говори у прилог томе да су запоставили потребе и размишљања обичних Американаца. Као и 2016, гласање је била побуна против хиперглобализације, неолибералне политичке економије, неконтролисане имиграције, културе политичке коректности и старе интервенционистичке спољне политике", сумира Вуксановић за Интернет портал РТС-а.

Харисова није једина одговорна за дебакл. На том трагу је Ненси Пелоси, бивша председница Доњег дома америчког Конгреса и првакиња Демократске странке, када каже да је Џозеф Бајден морао раније да се повуче из кампање.

Бајден је тврдоглаво веровао да је најбољи противник републиканцима. Када се разјаснило да није, непосредно после јулског атентата на Трампа, било је касно за покретање сложеног процеса партијских предизборних номинација. Харисовој је бачен "врућ кромпир", а досадашња потпредседница је само на кратко ствар држала у својим рукама. Убрзо су истакнути њени недостаци – нехаризматичност и извештаченост – на шта указује и Клачар.

"Камала је политички лимитирана. Демократе су јој обезбедиле добру кампању и поруке за бираче. Недостајао је носилац који би то боље изнео", уверен је директор ЦеСИД-а.

Када је две трећине америчких грађана са правом гласа незадовољно правцем којим земља иде, а многе од њих жуљају високе цене и рекордни приливи миграната, ни талентованијим кандидатима не би било лако да се супротставе Трамповим заводљивим обећањима.

Бајден је наследио хаос изазван највећом светском пандемијом. Био је председник када је Русија напала Украјину, а Израел брутално одговорио на Хамасов масакр и разбуктао сукоб широм Блиског истока. Свеопшта криза је узроковала инфлацију и код Американаца је прорадила носталгија и сећање на Трампово доба када је бензин био јефтин, а камате ниске. Новоизабрани председник није пропустио сваку шансу да на то и подсети. Често је на митинзима поентирао са питањем: "Да ли вам је сада боље него пре две године?"

Поларизовано друштво бирало је између политика промена и континуитета. Трамп је обећао радикализацију, а Харисова је изабрала Бајденов курс да је и статус кво бољи од ризика који са собом у Белу кућу уноси непредвидиви предузетник. Изгласана је промена по сваку цену, а Вуксановић предвиђа да Демократској странци сада следи преиспитивање.

"Доћи ће до судара центриста и радикалне левице. Ипак, шта год да се догоди, кључан је проблем радикалне либералне агенде. У државама у којима имају власт, то може да доведе до нових губитака. Морају да се сете одговора на питања о радничкој класи и неконтролисаним миграцијама", наглашава виши истраживач Београдског центра за безбедносну политику.

Трампова Бела кућа – ко су нови подстанари

Када је Доналд Трамп први пут дошао у Овални кабинет био је политички натуршчик. Тада се окружио искуснијим кадром који је умео да смири његове "ниске страсти". Међутим, са бројнима се посвађао још током првог мандата и сада не жели да игра по правилима, већ тражи оданије саветништво. Уочи полагања заклетве, 20. јануара следеће године, биће познат списак одабраних.

"Трамп сада зна како функционише администрација и биће осветољубив према делу чиновника за које сматра да су га подривали или осуђивали током и после његовог претходног мандата. Наравно, неће то бити неки нови Хитлер, каквим га појединци представљају, али ће вероватно бити маргинализованих улога", истиче Вуксановић.

Седмицу после победе, већ је именовао шефицу кабинета Сузи Вајлс, прву жену на тој функцији, водитељку и директорку његове кампање. За безбедност граница биће задужен Томас Хоман, бивши вршилац дужности директора Службе за имиграцију и царину, а заштиту животне средине водиће некадашњи републикански конгресмен из Њујорка Ли Зелдин. Његова колегиница Елис Стефаник ће представљати Сједињене Државе у Уједињеним нацијама.

Када је реч о члановима породице, ћерка Иванка и њен супруг Џаред Кушнер били су Трампови специјални саветници од 2017. до 2021. године.

Зет се вероватно неће враћати у Вашингтон, али ће као бивши повереник за Блиски исток – и човек заслужан за "Абрахамов споразум" и успостављање дипломатских односа Израела са неколико арапских земаља – бити задужен за овај регион. Иванки се у прерасподели предвиђа место амбасадорке. Трампова снаја Лара, супруга сина Ерика, разматра се за саветницу у новој администрацији. До сада је управљала ланцем породичних хотела, а у странци је била задужена за политичко чишћење неподобног руководства.

Некадашњи сенатор Флориде и бивши Трампов критичар Марк Рубио требало би да буде државни секретар, док је место саветника за националну безбедност већ припало конгресмену Мајку Волцу. За обе позиције је у почетку разматран и Ричард Гренел, Трампов верни војник и изасланик за Београд и Приштину.

Гренел је био амбасадор у Берлину од 2018. до 2020. Као вршилац дужности је координирао обавештајним службама, а тренутно је виши саветник у Иницијативи за заштиту Америке, која се противи ширењу кинеског утицаја у свету. У добрим је односима са Београдом, а у лошим са Аљбином Куртијем.

Амерички савезници и непријатељи ослушкују ко ће бити на челу Пентагона.

За министра одбране фигурира Мајк Помпео, битан шраф претходног Трамповог кабинета – бивши државни секретар и директор ЦИА. Директорско место Централне обавештајне агенције (ЦИА) припала је Џону Ретклифу. Гувернерка Јужне Дакоте Кристи Ноем одабрана је за шефицу Одељења за унутрашњу безбедност, једне од најважнијих владиних агенција, посебно у виду заштите граница са Мексиком. 

Милијардери Скот Бесент и Џон Полсон спомињу се као могући руководиоци Министарства финансија. Бесент је економски саветник републиканаца, задужен за питања увоза и царина, а Полсон један од најистакнутијих представника финансијског естаблишмента.

Битна улога намењена је и најбогатијем човеку света Илону Маску, власнику компанија "Тесла", "Икс" (Твитер), "Спејс икс" и "Старлинк". Маск је током лета отворено подржао Трампа и активирао се у кампањи, коју је финансирао са више од 115 милиона долара. Амерички политички аналитичар Ијан Бремер ову Маскову инвестицију сматра најисплативијом до сада.

Мултимилијардер ће бити задужен за "ресор ефикасности", односно, унапређивање вашингтонске бирократрије, која је трн у оку Трампа и корпоративног света. Ипак, да није реч о Масковој алтруистичкој нарави, указују бројне користи које он већ има од сарадње са владом. Амерички свемирски програм НАСА заснива се на инфраструктури Спејс икса.

Напослетку, Роберт Френсис Кенеди млађи, братанац убијеног 35. америчког председника Џона Фицџералда Кенедија, спомиње се као нови министар здравља. Роберт Кенеди био је независни председнички кандидат на недавно одржаним изборима и у анкетама је имао солидну подршку бирача када је одустао од трке и стао иза Трампа.

Нови председник је најавио да ће му дати здравство да тамо ради шта жели, а Кенедија медији виде као противника вакцинације познатог по низу спорних изјава о здрављу и узрочницима здравствених тегоба. После Трампове победе поручио је да "никоме неће одузети вакцине", али да ће радити на њиховој безбедности и борби да Американци сами одлучују о свом телу.

Врли нови свет и Америка на првом месту

Доналд Трамп тврди да ће пројекат "Америка на првом месту" доследно примењивати и у другом мандату. Америчка спољна политика битан је шраф тог програма.

НАТО – одбрана и последњи дани

Обећао је делимично повлачење из НАТО-а зато што, како наводи, није дужност Сједињених Држава да дају и штите више од других чланица.

Америчко напуштање Алијансе означило би и крај концепта "сви за једног, један за све" на којем Северноатлантски савез почива од Другог светског рата.

Извесније је да Трамп прети одласком како би партнере натерао на још веће издатке за заједничку одбрану.

Кина – дерби на Пацифику 

Однос према Кини за Америку је далеко важнији од тактизирања у вези са извлачењем новца за НАТО.

"За Вашингтон су у 21. веку Кина и Пацифик приоритет над приоритетима", потврђује Вук Вуксановић.

Трамп је у првом мандату говорио да воли и цени лидера Пекинга Сија Ђинпинга, али је драстично подигао царине на кинеску робу. Кина је узвратила једнако високим тарифама на америчке производе. Напори да се штета смањи пропали су пошто је Трамп у јеку борбе против ковида-19 оптужио Кинезе за ширење вируса, што су му у Пекингу замерили.

"Лични однос је једно, а међудржавни друго. Кина једина у 21. веку има потенцијал да САД замени као доминантну суперсилу. Америка ће је и третирати као директног изазивача, попут односа према Немачкој пре Другог светског рата, Јапану после тога и Совјетском Савезу за време хладног рата", упоређује истраживач БЦБП-а.

Током актуелне кампање, Трамп је председника Кине описао као "бриљантног, опасног и ефикасног лидера који 'гвозденом песницом' контролише више од милијарду људи". Иза хвалоспева се промаља ново и постепено увођење царина за робу из Кине, и до 60 одсто. Професор Савремених економских система на Факултету политичких наука у Београду Александар Милошевић сматра да је у питању преговарачки адут Беле куће.

"Имајући у виду трансакциону природу новог-старог председника, фазно увођење царина је највероватнији исход. Заговорници америчке протекционистичке спољнотрговинске политике се надају да ће кинески извозници смањити цене и на себе преузети терет нових царинских оптерећења са циљем задржавања њихове значајне улоге на америчком тржишту, што је доста оптимистично постављање ствари", анализира Милошевић за Интернет портал РТС-а.

ЕУ – болесник са Старог континента

Америчко-кинески спор одражава се и на Европску унију, а затегнути односи дешавају се у доба када су њене чланице посебно крхке.

Европске економије заостају и за Пекингом и за Вашингтоном у иновацијама, продуктивности и по инвестицијама. Перјанице Уније, Немачка и Француска, оптерећене су политичким кризама и растом деснице. Док ЕУ држи високе царине на поједине секторе кинеске индустрије, САД најављују увођење тарифа за робу земаља чланица.

"ЕУ не може ефикасно да управља трговинским сукобима са Кином и Америком истовремено, имајући у виду њихово скорашње увођење царина на увоз кинеских електричних аутомобила и претњу сличним мерама са кинеске стране", указује Милошевић.

Вуксановић тврди да је Европска унија на више нивоа највећи губиташ америчких избора.

"Трамп је оптужује да даје мало новца за НАТО. Сада су у оптицају и царине. Али, више од свега, Унија као творевина представља оличење глобализације, супротстављања национализму и брану за трговински протекционизам… Дакле, све оно што Трамп не жели. Медени месец је завршен и Европа више није у фокусу", закључује Вуксановић.

Украјина и Русија – рат и мир

Колатерална штета Трампове победе и најављеног заокрета у америчкој спољној политици је и Украјина, чији је председник Володомир Зеленски од администрације Џозефа Бајдена до сада обезбедио 64 милијарди долара војне помоћи за борбу у рату са Русијом. Републиканци желе кресање дотација за Кијев.

"Трамп по питању рата у Украјини највише одудара од америчког спољнополитичког естаблишмента. Имаће много препрека у јаком антируском лобију у Конгресу, чак и са већинама", процењује истраживач Београдског центра за безбедносну политику.

Нови шеф државе се забављао тврдњом да сукоб на истоку Европе може да оконча за један дан.

Међутим, поједине стручне анализе његових бивших сарадника из маја 2024. године наговештавају нове чекове и пошиљке оружја Врховној ради. Подршка ће, сматра се, бити условљена мировним преговорима са Москвом. Са друге стране, Кремљ би наводно био одобровољен гаранцијама да Украјина неће постати део НАТО-а, а освојене територије тражене назад.

"Питање је и колико поверење Трамп ужива код Владимира Путина, па можда и он закључи да су ствари отишле предалеко да би се село за преговарачки сто", каже Вуксановић.

Израел – одрешене руке Бенјамина Нетанјахуа

Ако су Зеленски и ЕУ туговали због пораза Камале Харис, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху се сигурно радовао променама у Белој кући. Нетанјаху инсистира на великом пријатељству које има са Трампом. Снажан савез двојице лидера заснован је на јаком јеврејском лобију у Америци.

Трамп је 2018. године америчку амбасаду преселио из Тел Авива у Јерусалим, сматрајући град израелском престоницом. Палестинци су протестовали, јер им је Вашингтон одузео право на центар њиховог верског живота и националних тежњи. У склопу кампање за реизбор 2020. Трамп је посредовао у отопљавању односа Израела са Уједињеним Арапским Емиратима, Мароком, Бахреином и Суданом кроз "Абрахамов споразум".

Изопштени су једино Палестинци, а буре барута је експлодирало када је Трамп увелико био ван Беле куће. Радикални Хамас, под чијом контролом је палестинска енклава, извршио је у јесен 2023. упад на југ Израела, који је потом жестоко узвратио. За нешто више од годину дана крвавог сукоба коме се не назире крај, погинуло је око 50.000 људи у Гази, Либану, Сирији, Јемену, Ираку, Ирану, Израелу и на Западној обали.

"Споразум Абрахам индиректно је поспешио сукобе. Лидери Хамаса су закључили да арапски свет прихвата Израел, остављајући палестинско питање по страни. Желели су да на мапи Блиског истока поново буде места и за ту тему, што су, ипоставиће се, и успели", сматра Вуксановић.

Џозеф Баједн је више пута оптужио Нетанјахуа да инсистира на сукобима у Појасу Газе како би продужио своју владавину. Чини се да ће председник израелске владе код Трампа имати бланко потпис да у Гази, Либану, Сирији и на Западној обали ради шта год хоће.

Могућа је и ревитализација "Абрахамовог споразума", а Ијан Бремер у својој анализи предвиђа да ће Саудијска Арабија, најбогатија земља Блиског истока, бити први следећи капиталац Трампове произраелске политике.

Иран – пробуђени непријатељ Америке

Иран је највећа противтежа Израелу на Блиском истоку, а тензије између две земље расту у отворени рат. Смиривању ситуације не доприноси то што је на челу Вашингтона особа коју Техеран памти само по злу.

Иако се Трамп хвали како није покренуо ниједан рат, америчка војска је деловала у бројним иностраним операцијама од 2017. до 2021. Најризичнија од њих била је усмерена против Касема Солејманија, генерала специјалних јединица Револуционарне гарде и другог човека Ирана, чија је смрт задала велики ударац режиму ајатолаха Алија Хамнеија.

Ризично је било и америчко повлачења из Нуклеарног споразума са Ираном, документа који је за циљ имао спречавање развоја иранског нуклеарног наоружања. Потез који је међународна заједница осудила, Нетанјаху је поздравио.

Шест година касније, Техеран је ближи производњи довољне количине обогаћеног уранијума, а Трамп отвореној подршци Израелу да бомбардује иранска нуклеарна постројења.

Србија – опклада "на сигурно"

Пре него што је Џозеф Бајден победио Доналда Трампа на председничким изборима 2020. године, балканске земље изабрале су страну, а председник Србије Александар Вучић приклонио се републиканском кандидату.

Виши аналитичар Београдског центра за безбедносну политику Вук Вуксановић тада је у својој анализи приметио да је ова "неуспешна опклада" заснована на процени да би Србија под Трамповим вођством имала нешто бољи третман у спору са Приштином и шансу да Београд постане партнер Вашингтона.

Четири године касније, после Трампове победе, сличан улог делује исплативије. Двојица председника су већ разговарала телефоном, а Вучић верује у снажније партнерство Србије и Сједињених Држава.

Битан фактор је и могуће именовање Ричарда Гренела на неку од функција у Трамповој администрацији. Гренел познаје спорове Београда и Приштине и оштар је критичар Аљбина Куртија.

"Из перспективе Београда, важније је то да ли ће Гренел бити део администрације, него ко је председник. Гренел се промовише као добри познавалац прилика на Балкану, и у том контексту, Вучић има више разлога да се радује од Куртија", констатује Вуксановић.

Трамп је водио Америку и када су Вучић и тадашњи премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти потписали Вашингтонски споразум о нормализацији односа Београда и Приштине.

Србија се споразумом обавезала да ће на годину дана обуставити кампању спречавања и повлачења признања независности Косова. Такође, прихватила је да пресели амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим, што се није догодило. Приштина и Израел успоставили су дипломатске односе после међусобног признања.

Вашингтонски споразум више је био Трампов предизборни експеримент, него суштинки покушај да дође до нормализације. Вуксановић, стога, не очекује радикалну промену америчког става на Балкану.

"Може да дође до одређене политичке аутономије српске заједнице на КиМ, нарочито на северу, бољег економског положаја или јаче заштите српских културних и верских споменика, али не и неких радикалнијих померања", закључује Вуксановић.

Порези доле

Економија је била кључна тема америчких избора, а Доналд Трамп планира радикалне мере у овој области. Трамп верује да је Америка довољна самој себи и да сама може да произведе скоро све што јој је потребно – од хране до електричних батерија или микрочипова.

Сједињене Државе у пракси живе од потрошње својих грађана, а куповна моћ Американца је у ери Џозефа Бајдена значајно ослабила. Грађани су сведочили највећој инфлацији у последње четири деценије. Иако су цене донекле доведене у ред, Американци Трампов мандат повезују са стабилним економским растом и нижим ценама. Трамп је заиграо на сигурну карту у кампањи и обећао да ће грађане вратити у то доба. После победе је славодобитно поручио да следи "златна ера".

Најавио је смањење намета домаћинствима и компанијама, а повећање царина на страну робу и индустрију. Напалата увоза биће 10 одсто, а за робу из Кине 60. Предложено је брисање пореза за напојнице и давања за социјално осигурање. Како примећује Александар Милошевић, основа је у царинама.

"И то је значајна разлика у односу на политику Бајденове администрације. Односи са међународним партнерима би постали сложенији због, до сада, више пута изражене намере САД према унилатералном деловању у овом домену", каже професор Факултета политичких наука.

Трампов план је да америчке фирме натера да производе у земљи и за домаће тржиште. Група 20 америчких нобеловаца за економију указала је летос да би ова стратегија додатно оптеретила цене производа који су се увозили јефтино, попут лекова, мобилних телефона или дечјих играчака. Уједно, очекују се и узвратне мере погођених партнера.

Америчка конгресна канцеларија за буџет процењује дефицит од око шест одсто бруто друштвеног производа (БДП) у наредној деценији, што је значајна цифра за мирну економију.

"Процене Комитета за одговорни федерални буџет иду и до 12 одсто БДП-а. Иако су берзе позитивно реаговале на Трампову победу, верујући у стимулисање инвестиција и подстицање економских активности, најављено смањење пореских оптерећења би водило ка дугорочним економским изазовима", закључује Милошевић.

Зидови горе

Као и током првог мандата, питање имиграције заузело је централно место у актуелној кампањи Доналда Трампа. Једно од важнијих обећања новог председника је "поправка" америчких граница због великог броја илегалних миграната. Најављена је и највећа депортација свих без одговарајућих докумената у историји земље. Ипак, поред социјално-правних заврзлами, последице би се у том случају пренеле и на економију.

На "црно" у Сједињеним Државама ради око осам милиона миграната, чије би отпуштање смањило буџетска средства за око седам одсто у наредне три године, процене су Петерсоновог института за међународну економију.

Мигранти раде оно што Американци не желе, у угоститељству, на грађевини и у пољопривреди.

"Испуњавање предизборног обећања о масовној депортацији би негативно утицало на америчку економију кроз смањење понуде радне снаге и пад БДП-а", сумира Милошевић.

Масовне депоратције вероватно би изазвале и масован отпор у држави. Калифорнија и Њујорк већ су одбили учешће у прогонству. Реалнији исход је строжа контрола граничних прелаза, чиме би се зауставио масован прилив миграната, какав је постојао у доба Џозефа Бајдена.

"Чак и да дође до врло ограничене депортације, или до стриктније примене граничних контрола и онемогућавања нових миграција, то би имало негативне последице по грађевинску индустрију, пољопривредну производњу, а повећали би се и инфлаторни притисци", истиче професор ФПН-а.

У сваком случају, Трамп је обећао завршетак изградње зида дуж границе са Мексиком. Помало је комично што ће га вероватно градити баш они за које је ова препрека намењена.

"Буши, бејби, буши"

У склопу економског опоравка, републиканци и Доналд Трамп најавили су бројне промене у енергетском сектору, које се односе и на еколошку политику. Мантра "буши, бејби, буши", погодна је за разумевање Трампових идеја у овом пољу. Реч је о обећању да ће се трошкови енергије смањити повећањем производње нафте.

Захваљујући технологији фрекинга, еколошки упитној експлоатацији гаса из шкриљаца, Сједињене Државе верују да су енергетски обезбеђене. Трамп неће забранити фрекинг, већ планира и да укине многобројне забране у индустрији нафте и гаса које је увела администрација Џозефа Бајдена, попут мораторијума на извоз течног природног гаса (ЛНГ). Идеја је да резервоари буду пуни јефтиним горивом.

Новоизабрани председник ни током првог мандата није пуно марио за климатске промене. Својевремено их је описао "преваром" коју Кина злоупотребљава да би оптеретила америчку индустрију. Изашао је из Париског климатског споразума и поново планира да то уради, пошто је Бајден поништио његову одлуку.

Био је и против возила на електрични погон, али је променио мишљење откако је Илон Маск обезбедио подршку и новац за кампању: "Немам избора, подржао ме је. Сада сам за електричне аутомобиле."

Ко је оклеветао Доналда Т. 

Доналду Трампу је изборна победа омогућила готово неограничену слободу.

Против 45. и 47. америчког председника подигнуте су четири оптужнице. По основу једне је и осуђен, чекајући изрицање казне. Међутим, све правне невоље по њега заправо су окончане када је освојио већину електорских гласова, пошто је Врховни суд раније пресудио да шеф државе ужива потпуни имунитет.

Трамп је 30. маја 2024. године проглашен кривим за фалсификовање пословне документације у циљу прикупљања 130.000 долара намењених порно глумици Сторми Данијелс у замену за њено ћутање о њиховој сексуалној вези пре председничких избора 2016.

Њујоршки суд je 26. новембра требало да изрекне казну у овом случају, а судија je затражио паузирање поступка. Чак и да је потврдио казну, могао је само да је одреди и суспендује је док траје мандат. За остала суђења нису ни заказана рочишта, а већ је затражено стопирање случајева због новонастале ситуације без преседана.

И да јесу, оптужнице за подстицање нереда код Капитола 6. јануара 2021. и прикривање тајних докумената на свом имању на Флориди лако могу да се избришу када Трамп ступи на функцију. Његов државни тужилац само треба да отпусти специјалног тужиоца Џека Смита, што је и најављено.

Оптужница за покушај поништавања изборних резултата из 2020. у Џорџији већ је обустављена због сукоба интереса у вези са окружном тужитељком Фани Вилис и извесно је да неће ни бити процесуирана.

Такође, када постане председник, Трамп може да помилује и осуђенике одговорне за упад у зграду Конгреса и нереде испред Капитола. Ипак, наговестио је да ће амнестирати тек неколицину окривљених, за које сматра да су неправедно у затвору.

Напослетку, јасно је поручио да неће потписати закон о националној забрани абортуса, пошто је Врховни суд 2022. поништио то историјско и уставно право. Репродуктивна права постала су кључна тема кампање Камале Харис, а многи су се прибојавали да ће Трамп подлећи притиску конзервативних фракција странке, који захтевају савезну забрану абортуса.

Надмоћ, неограничена слобода и максимална одговорност

Сједињене Државе и свет очекују турбулентне године.

Доналд Трамп има солидну већину за спровођење свог плана да Америку, како каже, поново учини великом. Мандат је скоро неограничен, а одговорност утолико већа, примећује директор ЦеСид-а Бојан Клачар.

"Фактички имају две године, до следећих међуизбора за Конгрес, да без икакве баријере спроводе све што су замислили. То носи велику одговорност, јер су очекивања оних који су сада гласали за Трампа на максимуму", указује Клачар.

Вук Вукасновић из Београдског центра за безбедносну политику каже да Трамп носи бреме најмоћнијег америчког председника још од Френклина Делана Рузвелта и периода Другог светског рата.

"Сенат ће му омогућити постављање својих људи на кључна места у кабинету и, уопште, у државној администрацији. Помоћи ће му и за именовања својих избора у Врховном суду, када за то дође време", објашњава Вуксановић.

Чини се да су демократе, на челу са Камалом Харис и Џозефом Бајденом, позвале на смиривање страсти и мирну транзицију двеју администрација. Обоје су разговарали са својим ривалом, честитали му на победи и присуствоваће Трамповој инаугурацији.

Међутим, позивајући се на традицију и устав, Бајден и Харисова позивају Трампа да буде лојалан законима. У супротном ће, кажу, реаговати.

Ова "претња" имала је смисла у прошлом сазиву. Али, републиканци имају већину у, вероватно, оба дома Конгреса, док је Трампова администрациа лојалнија њему него уставу. Институције ограничења власти попут опозива показале су се крхким, а заштитне ограде свевлашћа знатно су слабије у односу на Трампов први мандат.

"То ипак не значи да Трамп може да ради шта хоће. Америка је и даље држава са јаком администрацијом и институцијама. Бројне Трампове одлуке могу да буду опструиране ако се покажу ризичним и непредвидљивим", сматра аналитичар Београдског центра за безбедносну политику.

Са друге стране, Трамп је у кампањи најавио да ће се понашати као "диктатор, али само на један дан", сходно тежњи да у администрацију уврсти поуздане сараднике науштрб професионалном кабинету. Демократама се захвалио на сарадњи у преносу власти и сагласан је да нацији треба помирење. Вуксановић не верује да ће до зближавања доћи тако лако.

"Чињеница је да се и даље ради о изузетно поларизованој земљи. Једна трећина грађана, можда и половина, приступа другој страни као заиста неморалним узурпаторима. У пракси још увек нећемо видети већи степен политичке хармоније и функционалности у Америци", закључује Вуксановић и процењује да би Џеј Ди Венс, као председнички кандидат републиканаца на следећим изборима, могао да поплоча пут надмоћи Републиканске странке.

"Уједно и да зацементира нови облик америчког конзервативизма, сличан периоду доминације у ери Роналда Регана. Поготово, ако демократе наставе да им набацују зицере".

петак, 22. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње