Фон дер Лајенова се огласила о формирању већине после победе ЕПП; Немачка не разматра ванредне изборе

Председник Чешке Петр Павел прокоментарисао је резултате избора за Европски парламент, рекавши да је немогуће занемарити раст подршке "екстремистима"" у ЕУ, у којој ће десничарске странке вероватно имати већину.

"Верујем да се главна вредносна оријентација Европске уније, усмерена ка безбедности или демократији, неће променити после ових избора", поручио је Павел, преноси Европска правда.

Честитао је изабраним посланицима Европског парламента и захвалио свим бирачима који су изашли на изборе, истакавши да је излазност била 36 одсто, највећа од уласка Чешке у ЕУ.

"Упркос томе, и даље смо на дну просечне излазности унутар Европске уније", приметио је чешки председник.

(Танјуг)

Европски изборни резултат био је лош за све коалиционе странке немачке владе, странке не могу да се врате уобичајеном послу да би опет придобиле бираче, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.

"Никоме се не саветује да се једноставно врати уобичајеном послу", рекао је Шолц на конференцији за новинаре у Берлину, додајући да је забрињавајући успех крајње деснице на изборима за ЕП, те да да не би требало да се нормализују.

"Морамо да бринемо о томе. Никада се не можете навикнути на то. Увек мора да буде задатак да их поново гурнете назад", рекао је Шолц.

(Reuters)

Шпанска министарка рада Јоланда Дијаз објавила је да се повлачи са места лидера левичарске коалиције Сума,р након што је доживела пораз на изборима за Европски парламент. 

Сумар је освојила 6,3 одсто, док је левичарски Подемос освојио 4,4 одсто гласова. 

"Ови последњи избори су деловали као огледало. Људи не греше када гласају", рекла је Дијаз, која ће наставити са својим министарским дужностима.

Највише гласова у Шпанији освојила је конзервативна Народна странка са 32,4 одсто, док су социјалисти премијера Педра Санчеса завршили на другом месту са 30,2 одсто. Десничарска странка Вокс освојила је 10,4 одсто.

(Guardian)

Градоначелница Париза Ал Индаго изјавила је јој је "тешко да разуме" зашто је француски председник Емануел Макрон одлучио да распише ванредне изборе уочо Олимпијских игара које ће 26. јула почети у франсуској престоници.

"Као и многи људи, била сам запањена када сам чула да је председник одлучио да распусти скупштину, што је крајње узнемирујуће", рекла је Индаго.

Председник Међународног олимпијског комитета Томас Бах, међутим, сматра да су француски политички лидери јединствени у подршци Играма, као и да није видео "никакве назнаке да ће се то јединство сада прекинути".

(BBC)

Десничарска Алтернатива за Немачку искључила је Максимилијана Краха из странке, због више скандала, који је био водећи кандидат АфД-а на изборима за Европски парламент.

Крах, међутим, сада неће бити део делегације немачке десничарске странке, преноси Политико.

Посланици АфД-а гласали су за предлог да се не укључи у њихову делегацију, рекао је Крах новинарима.

"Желим својим новоизабраним колегама европарламентарцима сваки успех у њиховом покушају да се без мене поново придруже ИД групи. Мислим да је ово погрешан пут и шаље разарајући сигнал нашим бирачима, посебно младим", написао је Крах на друштвеној мрежи Икс, мислећи на групу Идентитет и демократија у Европском парламенту.

Крах је у мају био у центру скандала када је изјавио да чланови нацистичког СС-а нису нужно злочинци.

У априлу је немачка полиција ухапсила једног од Крахових парламентарних помоћника, наводећи да је шпијунирао за Кину, а убрзо након тога, немачки јавни тужиоци у Дрездену покренули су прелиминарну истрагу због навода да је Крах примао уплате из Русије и Кине.

(Politico)

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће прво разговарати са социјалдемократама и либералима у Бриселу, са којима је сарађивала и у прошлости, да би била формирана већина након избора за Европски парламент.

"Током предизборне кампање, напорно сам радила да изградим широку и ефективну већину у корист снажне Европе. Из тог разлога, сада ћемо се приближити великим политичким породицама које су, такође, добро радиле са нама у прошлом мандату", рекла је фон дер Лајенова на конференцији њене партије ЦДУ.

На питање да ли би размотрила приближавање партијама које се налазе више удесно од њене, Фон дер Лајенова је рекла да је почетни фокус на ширим политичким, а не националним групама.

Истакла је да су се власти у Европи успешно ухватиле укоштац са мешањима спољних актера у изборе за ЕП и додала да је то "битка која и даље траје".

"Видели смо доста мешања не само изнутра већ и споља, као и у вези са нашим јавним мњењем. Постигли смо успех у уклањању и раскринкавању мешања, али свакако још нисмо све видели", оценила председница ЕК.

(Reuters)

Немачка неће пратити Француску и расписати ванредне изборе упркос лошем учинку владајуће коалиције на изборима за Европски парламент, изјавио је портпарол канцелара Олафа Шолца.

"Редовни датум избора је наредна јесен. И то је оно што планирамо да урадимо“, рекао је Штефен Хебештрајт на конференцији за новинаре.

Шолцова коалиција претрпела је велике губитке на европским изборима, а све три странке у његовој влади су заостајале за конзервативцима и крајњом десницом, показали су прелиминарни резултати.

(Guardian)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Москва прати изборе за Европски парламент, те да ће већина у парламенту бити проевропска и проукрајинска, као и да ће Русија пажљиво анализирати будући састав парламента.

Упитан како коментарише то што је француски председник Емануел Макрон расписао ванредне парламентарне изборе због пораза, Песков је рекао да се Русија не меша у унутрашње ствари других држава и да је то ствар Париза.

"То је унутрашња ствар Француске Републике, ми (Русија) не бисмо желели да се мешамо у унутрашње ствари земље, насупрот клеветама које су понекад раширене у Европи и Америци", напоменуо је Песков на конференцији за новинаре.

Истакао је и да ће Русија "пажљиво" пратити изборе у Француској, посебно узимајући у обзир крајње "непријатељски однос француског руководства према Русији". 

(РИА Новости, Танјуг)

Са излазнишћу од око 21 одсто, Хрватска, последња земља која је ушла у Европску унију (ЕУ), јесте држава чији бирачи су се најмање покренули да изаберу своје европосланике, пише Франс прес позивајући се на резултате које је јутрос објавила ЕУ.

На изборе за Европски парламент јуче је изашло само 21,34 одсто хрватских бирача, значи мање од једног од четири и мање него на европским изборима 2014. и 2019. године.

Претпоследња по слабој излазности је Литванија с 28,9 одсто изашлих да гласају, а следи Бугарска са 31,8 одсто, указује француска агенција.

Са друге стране, Белгија води по највећој излазности у ЕУ са 89,2 одсто, а следи Луксембург (82,3 одсто) и Малта са 72,8 одсто.

Франс прес подсећа да је међу земљама ЕУ гласање обавезно у Белгији, Луксембургу, Грчкој и Бугарској.

Нових 720 посланика Европског парламента, за које су грађани из 27 држава чланица Европске уније гласали на изборима за Европски парламент, прво ће имати задатак у јулу да изаберу свог председника, а касније и да изаберу председника Европске комисије и одобре 27 комесара, укључујући високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.

Како је речено данас у седишту Европског парламента у Бриселу, првобитно ће се у уторак састати Конференција председника ЕП, тело које се састоји од председника ЕП и председника политичких група, како би сагледали резултате избора и разменили мишљења о неколико питања, укључујући о датуму евентуалног избора председника ЕК, јавља дописница Танјуга.

Од сутра ће почети и процес формирања политичких групација у ЕП. Свака политичка групација у ЕП мора да има најмање 23 посланика из седам земаља ЕУ. Потом ће европски лидери, окупљени у Европском савету, имати неформалан самит 17. јуна, а затим и формалан самит од 27. до 28. јуна, на којем ће настојати да се договоре око највиших функција у ЕУ, укључујући око председника Европске комисије и Европског савета, као и око високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност. 

Новог председника Комисије Европском парламенту мора да предложи Европски савет, односно шефови држава и влада ЕУ, квалификованом већином, а требало би да том приликом узму у обзир исход избора за ЕП. Европска народна партија (ЕПП) десног центра, која је освојила највише мандата на изборима, моћи ће да, као највећа групација у ЕП, предложи своју водећу кандидаткињу за председника Комисије и актуелну председницу Урсулу фон дер Лајен за други мандат. 

Након самита Европског савета, од 16. до 19. јула биће одржана конститутивна седница новог сазива Европског парламента, на којој би требало да буде изабран председник Европског парламента.

Од 22. до 25. јула биће одржани конститутивни састанци одбора ЕП, а потом би од 16. до 19. септембра требало да буде изабран председник Европске комисије, уколико се тако договори конференија председника ЕП. 

Постоји могућност и да до избора новог председника ЕК дође у јулу. 

Парламент бира председника Европске комисије апсолутном већином током тајног гласања. 

Фон дер Лајенову је, да би била поново изабрана, потребно да подржи 361 од 720 посланика. Ако кандидат не добије потребну већину, лидери ЕУ ће морати да предложе новог кандидата у року од месец дана, након чега ће ЕП гласати о новом кандидату. 

Новоименовани председник Европске комисије и земље чланице ЕУ накнадно ће предложити кандидате за нове комесаре. Свака земља добија по један портфељ. Од септембра у Европском парламенту требало би да почне процес саслушања 27 комесара ЕУ.

ЕП ће организовати саслушања кандидата за комесара како би посланици из релевантних скупштинских одбора могли да процене њихову подобност за своје предложене ресоре. Често се дешава да најмање један комесар падне на тесту, након чега његова земља мора да пошаље новог кандидата у Брисел. 

Један од 27 комесара врши функцију потпредседника Комисије и високог представника за спољну политику и безбедност, а тренутно је то Шпанац Жозеп Борељ. Његову замену прво треба да предложи Европски савет квалификованом већином, а затим је потребна сагласност председника Комисије.

Процес у Европском парламенту завршиће се пленарним гласањем, које се очекује на јесен, а током којег ће посланици морати да одлуче да ли ће одобрити састав Европске комисије у целини. 

Новог председника Европског савета, који ће наследити Шарла Мишела на тој функцији, бирају његови чланови, тачније шефови држава и влада ЕУ, квалификованом већином. Он би требало да преузме функцију 1. децембра. 

Највише гласова у Хрватској на јучерашњим изборима за Европски парламент добила je владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) – 34,6 одсто, чиме је осигурала шест места у ЕП.

На другом месту је коалиција око Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) са четири посланика и 26 одсто гласова, пише на сајту ЕП.

Трећи је десничарски Домовински покрет са 8,8 одсто, четврта зелено-лева коалиција Можемо са 5,9 одсто, а пета коалиција истарских партија са 4,7 одсто. Десна коалиција Мост добила је 3,7 одсто гласова.

Од 12 мандата Хрватске у Европском парламенту, шест ће припасти групи ЕПП, четири ће имати социјалдемократе, а један група Зелени/ЕФА. Један мандат иде Домовинском покрету, који не припада ниједној групи.

У Бугарској је највише гласова на изборима за Европски парламент добила конзервативна коалиција странке ГЕРБ и Савеза демократских снага – 26,2 одсто, друга је либерална коалиција странке Настављамо са променом и савеза Демократска Бугарска са 15,7 одсто, а трећа крајње десна странка Препород са 15,4 одсто.

Либерални Покрет за права и слободе добио је 11,7 одсто, а Бугарска социјалистичка партија 9,7 одсто. На шестом месту је популистичка странка Има таквих људи са 6,4 одсто.

Од 17 мандата Бугарске у ЕП, шест има група ЕПП, пет Обновимо Европу, два СиД, а четири ће имати странке које не припадају ниједној групи.

У Румунији је највише гласова на изборима за Европски парламент добила коалиција "Партнерство за Румунију" коју чине Демократска либерална партија (ПД-Л) и Социјалдемократска партија (ПСД). Та коалиција је добила 53 одсто гласова и на тај начин добила 21 мандат у Европском парламенту.

Алијанси Унија Румуна припало је шест мандата. Уједињеном десном савезу четири.

Пет посланика не припада ниједној групи.

Највише гласова у Шпанији освојила је конзервативна Народна странка – 34,2 одсто, а социјалисти премијера Педра Санчеса су на другом месту са 30,2 одсто.

Десничарска странка Вокс добила је 9,6 одсто, крајње лева коалиција Сумар 4,7 одсто, а левичарски Подемос 4,4 одсто гласова.

Шпанија има 61 посланика у Европском парламенту, од којих ће 22 припасти групи ЕПП, а 20 социјалдемократама. Седам ће имати ЕЦР, четири група Зелени/ЕФА, три Левица, а једног либерали. Четири посланика не припадају ниједној групи.

У Шведској која има 21 место у Европском парламенту, по пет је припало ЕПП и СиД, по три имају либерали, зелени и ЕЦР, а два левица.

Највише гласова у Португалији на изборима за Европски парламент добили су социјалисти 32,1 одсто гласова. На другом месту налазе се конзервативци који су освојили 31,1 одсто.

Либерали се налазе на трећем месту са 9,8 одсто гласова, а крајња десница 9,2 одсто.

Од 21 посланика Португалије у ЕП, по седам имају ЕПП и СиД, либерали, крајња десница и левица по два, а зелени једног.

У Холандији је највише гласова на изборима за Европски парламент добила коалиција зелених и социјалиста – 21,6 одсто, док је десничарска Странка за слободу Герта Вилдерса друга са 17,7 одсто гласова, показују излазне анкете.

Од 31 посланика ЕП из Холандије, групе Идентитет и демократија и Обновимо Европу имаће по седам, ЕПП шест, Зелени и СиД по четири, а Левица и десна група Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) по једног. Један посланик не припада ниједној од досадашњих седам група.

У Данској, која има 15 посланика у Европском парламенту, четири ће припасти групи Обновимо Европу, по три групама СиД и Зелени/ЕФА, два ће имати ЕПП, а Левица и Идентитет и демократија по једног.

Један посланик не припада ниједној групи.

Највише гласова на Малти на изборима за Европски парламент добила је Лабуристичка партија –  45,3 одсто, а Националистичка странка 42 одсто.

Од шест мандата Малте у ЕП, по три ће припасти групама ЕПП и СиД.

У Словенији је највише гласова добила опозициона Словеначка демократска странка Јанеза Јанше, 30,7 одсто, док је либерални Покрет Слобода премијера Роберта Голоба добио 22,2 одсто.

Зелени су добили 10,5 одсто, две демохришћанске листе су добиле 7,8 и 7,5 одсто, социјалдемократе Тање Фајон 7,5 одсто, а Левица 4,4 одсто.

Од девет словеначких места у ЕП, шест је припало групи ЕПП, два либералима и једно зеленима.

На Кипру, који даје шест посланика ЕП, група ЕПП је добила два, Левица и СиД по једног, док ће два отићи странкама које не припадају ни једној од досадашњих седам група.

Највише гласова у Словачкој на изборима за Европски парламент добила је проевропска, либерална странка Прогресивна Словачка – 27,8 одсто, а друга је владајућа партија Смер премијера Роберта Фица са 24,8 одсто. Крајње десна странка Република добила је 12,5 одсто, леви Глас 7,2 одсто, а демохришћани 7,1 одсто.

У ЕП ће највише Словака бити у групи Обновимо Европу – шест, ЕПП ће имати једног европосланика, док осам неће бити ни у једној групи.

У Чешкој је на изборима за ЕП највише гласова, 26,1 одсто, освојила опозициона странка АНО бившег премијера Андреја Бабиша, а друга је конзервативна коалиција Заједно премијера Петра Фијале са 22,3 одсто гласова.

Изненађење је успех нове ванпарламентарне радикалне десне странке Заклетва и мотористи која је на трећем месту са 10,3 одсто гласова, док је парламентарна радикална десница Слобода и директна демократија освојила 5,7 одсто гласова.

Међу 21 послаником Чешке у ЕП, највише ће бити либерала (7), а следе ЕПП (5) и ЕЦР (3). По један мандат добили су Зелени, Левица и крајња десница (ИД), док три посланика нису у групама.

У Аустрији је крајње десна Слободарска партија Аустрије заузела прво место са 25,7 одсто гласова, друга је конзервативна Аустријска народна странка са 24,7 одсто, а треће су социјалдемократе са 23,2 одсто. Зелени су добили 10,7 одсто, колико има и либерална странка НЕОС.

Од 20 места Аустрије у ЕП, крајње десној групи Идентитет и демократија иде шест, групама ЕПП и СиД по пет, а групама Зелени/ЕФА и Обновимо Европу по два.

Највише гласова на јучерашњим изборима за Европски парламент (ЕП) освојила је Коалиција Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ). Та коалиција је освојила 29 мандата у ЕП са 30 одсто гласова, док је странка крајње деснице Алтернатива за Немачку (АфД) освојила 15 мандата са 15,9 одсто гласова, пише на сајту ЕП.

Социјалдемократска партија Немачке (СДП) канцелара Олафа Шолца освојила је 14 мандата са 13,9 одсто гласова, док је еколошка странка Савет 90/Зелени освојила 12 места са 11,9 одсто гласова.

На петом месту налази се Савез Саре Вагенкнехт са 5,5 одсто. Шесто место заузели су либерали са пет одсто, док је Левица на седмом месту, са 2,8 одсто.

Немачке странке које не припадају ниједној од досадашњих седам група у ЕП имаће 24 места у новом сазиву, а међу њима је и 19 посланика АфД-а.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да се њена странка "Браћа Италије" (ФДИ) на јучерашњим изборима за Европски парламент потврдила као водећа италијанска странка јер је постигла још боље резултате него на претходним изборима.

Мелонијева је у објави на мрежи Икс објавила своју фотографију на којој прстима показује слово "В", указујући на италијанску реч за победу (vittoria).

Странка "Браћа Италије" освојила је 28,85 одсто гласова на изборима за ЕП, док је на другом месту левичарска опозициона Демократска партија (ПД) са 24,04 одсто, према подацима Министарства унутрашњих послова, преноси Анса.

"Покрет пет звездица" освојио је 9,91 одсто гласова, а странка "Напред, Италијо" 9,72 одсто гласова. Крајња десничарска Лига Матеа Салвинија освојила је 9,14 одсто гласова. 

Грчка владајућа странка премијера Киријакоса Мицотакиса Нова демократија освојила је највећи број гласова на изборима за Европски парламент (ЕП) са 28,31 одсто гласова, односно седам мандата, саопштило је Министарство унутрашњих послова Грчке.

Опозициона левичарска Сириза освојила је четири мандата са 14,92 одсто гласова, преноси Катимерини.

Социјалистичка странка Пасок имаће три мандата у ЕП са 12,79 одсто гласова, док је националистичка странка Грчко решење освојила два мандата са 9,3 одсто гласова.

Комунистичка странка ККЕ освојила је два мандата са 9,25 одсто гласова. По један мандат освојиле су странке Ники (4,37 одсто), Пут слободе (3,4 одсто) и Глас разума (3,04 одсто).

Прво место у Италији заузела је десничарска странка "Браћа Италије" премијерке Ђорђе Мелони, са 28,6 одсто, друга је социјалдемократска Демократска странка са 25,6 одсто, а трећи популистички Покрет пет звездица са 11,1 одсто. Конзервативци имају 10,5 одсто, а крајње десна Лига Матеа Салвинија осам одсто.

Италија даје 76 посланика ЕП, од којих ће 23 припасти групи Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), а 19 социјалдемократама.

Десет посланика добила је ЕПП, седам Идентитет и демократија, по три либерали и зелени, док 11 не припада ниједној групи.

Странка пољског премијера Доналда Туска "Грађанска коалиција" освојила је на јучерашњим изборима за Европски парламент (ЕП) 37,06 одсто гласова, саопштила је пољска Национална изборна комисија на основу 100 одсто пребројаних гласова.

Друга по броју освојених гласова је странка "Право и правда" (ПиС) са 36,16 одсто, преноси агенција ПАП.

Партнери Грађанске коалиције у коалиционој влади, "Трећи пут" и "Левица", освојили су 6,91 одсто и 6,3 одсто гласова.

Странка крајње деснице "Конфедерација" освојила је 12,08 посто гласова. Излазност на изборима била је 40,65 одсто. 

Француска странка крајње деснице Национално окупљање Марин ле Пен освојила је 31,47 одсто гласова на јучерашњим изборима за Европски парламент (ЕП), док је Препород председника Емануела Макрона освојио 14,56 одсто, саопштило је Министарство унутрашњих послова Француске након што су пребројани сви гласови.

Тиме је странка Ле Пенове освојила 30 мандата у ЕП, а странка Макрона 13, преноси Фигаро.

Социјалистичка партија освојила је такође 13 мандата са 13,8 одсто гласова, док је странка Непокорена Француска освојила 9,87 одсто гласова, односно девет мандата.

Републиканци су добили шест мандата са 7,24 одсто гласова, а Еколошка странка 5,47 одсто и Поновно освајање 5,46 одсто, односно по пет мандата.

Макрон је синоћ, након објављивања прелиминарних резултата за посланике ЕП, саопштио да распушта владу Француске и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.

На основу 99,95 одсто обрађених гласова, највише мандата у Мађарској на изборима за Европски парламент освојила је листа мађарског премијера Виктора Орбана, подаци су Националне изборне канцеларије.

Коалиција "Фидес–КДНП" имаће 11 европарламентараца од 21 колико даје Мађарска. За ту листу гласала су 2.015.152 бирача, односно 44,61 проценат изашлих на јучерашње гласање.

Међу изабраним посланицима ЕП је и Анамарија Вичек, чланица Савеза војвођанских Мађара.

На другом месту је листа "Тиса" са седам освојених мандата.

За листу новоосноване партије некадашњег Орбановог сарадника Петера Мађара, сада жестоког критичара мађарског премијера, гласала су 1.341.252 бирача, односно 29,69 одсто изашлих.

Коалиција окупљених око социјалиста имаће два европарламентарца у новом сазиву ЕП.

За листу "МСП–ДК–Зелене" определила су се 366.044 гласача, односно 8,10 одсто оних који су изашли на биралишта.

Један мандат отишао је десном покрету "Наша домовина", за који су гласала 305.163 Мађара, односно 6,76 одсто бирача.

Нови посланик ЕП биће Ласло Тороцкаи, некадашњи градоначелник Ашотхалома на мађарско-српској граници, жестоки противник илегалних миграција.