Американци бирају – Трамп добио Флориду, Камала Масачусетс

Камала Харис добија Масачусетс са 11 електора, Мериленд са 10 и Дистрикт Колумбије са три.

Трамп је освојио Алабаму са девет електора, Тенеси са 11, Мисури са 10 и Оклахому са седам електора.

Такође, освојио је 30 електора у Флориди. 

Берни Сандерс традиционално је близу победе за место сенатора у Вермонту. 

На том месту је од 2007. године.

Иако није кандидат демократа, често је сагласан са ставовима ове странке. 

Доналд Трамп освојиће и Западну Вирџинију, показују пројекције Си-Ен-Ен-а.

Ова савезна држава носи четири електорска гласа, а 2020. је у Западној Вирџинији такође славио републикански кандидат.

Такође, републикански гувернер Џим Џастис победио је у трци за Сенат, тако да су демократе изгубиле сенатора у Западној Вирџинији. 

Доналд Трамп, како се и претпостављало, победио је у Кентакију и Индијани, прве су пројекције резултата у овим савезним државама. 

Кентаки има осам електорских гласова, а Индијана 11,а за победу на изборима потребно је најмање 270 гласова електора. Индијана има 11 гласова. 

Камала Харис освојила је Вермонт и три електорска гласа у овој савезној држави. 

Гласање је завршено у шест држава, укључујући Џорџију, једну од колебљивих, за које се очекује да ће утицати на победника председничких избора.

Биралишта су затворена и у Јужној Каролини, која је традиционално републиканска, Вермонту, која је традиционално демократска и Вирџинији, за коју се очекују да би већински требало да буде за Камалу Харис. 

Биралишта која су претходно остала отворена у Кентакију и Индијани су такође затворена.

Опречни резултати истраживања јавног мнења пред изборни дан у САД. Чак 72 одсто бирача изразито је незадовољно стањем у земљи, док су две трећине економију оцениле као лошу или слабу.

Са таквим бројкама ни једна владајућа странка, бар до сада, није однела победу на председничкикм изборима.

Ипак, чак две трећине испитаника сматрају да су "најбољи дани пред њима", што представља проиличан ударац за кампању Доналда Трампа, која је стање у земљи описивала као очајно, а Америку угрожену неконтролисаном најездом имиграната.

Поједине излазне анкете су показале да су Американцима на овим изборима најважанија питања демократије и економије, а да затим следе теме попут абортуса, имиграције и спољне политике. 

Пет најважнијих тема: 

1. Демократија 35 одсто
2. Економија 31 одсто
3. Абортус 14 одсто
4. Имиграција 11 одсто
5. Спољна политика 4 одсто

Историјски, већина држава је традиционално опредељена за једну од странака, па се кампања фокусира на неколико колебљивих држава (swing states), где исход гласања није очекиван.

За разлику од, на пример, Калифорније, где обично побеђују демократе, или Тексаса, који је уобичајено републикански, колебљиве државе мењају расположење и могу прећи са једне стране на другу.

На изборима 2024. године, кључне колебљиве дестинације на изборној мапи су Аризона, Џорџија, Мичиген, Невада, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин.

Могуће је и да још нека од 50 савезних држава промени страну и страначку боју, али анкете говоре да су избори у ових седам најнеизвеснији.

Листа кључних држава са бројевима електора: 

1. Пенсилванија – 19 електора
2. Џорџија – 16 електора 
3. Северна Каролина – 16 електора
4. Мичиген – 15 електора
5. Аризона – 11 електора
6. Висконсин – 10 електора
7. Невада – 6 електора

Доналд Трамп је на платформи Social Truth oбјавио да се "пуно прича о варању на бирачким местима у Филаделфији и да због тога "стижу чувари закона".

Брзо је стигао деманти од комесара града Филаделфије Сета Блустина, који је рекао да у овој тврдњи "апсолутно нема истине".

"У питању су дезинформације. Гласање у Филаделфији било је безбедно и протекло је у најбољем реду", рекао је Блустина. 

Већина биралишта у деловима Индијане и Кентакија су затворена, а гласање се ускоро завршава у још шест држава, укључујући Џорџију, једну од колебљивих држава које би могле да одлуче исход избора.

Чини се да је излазност у овим савезним државама велика.

Индијана и Кентаки традиционално су наклоњене републиканцима. 

Технички проблеми у округу Камбрија у Пенсилванији изазвали су почетне проблеме гласачима у тој држави, јер машине нису могле да скенирају листиће. Камбрија се налази у средини ове државе и у њој живи око 130.000 становника.

Најважнији градићи су Ебенсборо и Џонстаун, у којем је својевремено Брус Спрингстин радио као грађевински радник. У том округу су два колеџа - Сент Френсис у Лорету и Маунт Алоишијус у Кресону.

Округ Камбрија, још од судара старијег Џорџа Буша и Мајкла Дукакиса 1988. године, важи за прорепубликански део Пенсилваније, који понекада гласа и за демократе.

Квар на софтверу гласачких машина, који је у међувремену отклоњен, покренуо је лавину теорија завере, на којима већ месецима инсистира изборни штаб Доналда Трампа.

Гласачи који су на бирачка места стигли пре него што је квар отклоњен, a листиће су похранили у посебне кутије. Ти гласови ће бити накнадно пребројани.

Време за гласање продужено је у округу Камбрија у Пенсилванији пошто је "софтверски квар" отежао гласачима скенирање гласачких листића. 

Изборни званичници у округу наглашавају да "квар не би требало да обесхрабри бираче од гласања на њиховим бирачким местима". 

Као и много пута до сада, спортисти у Сједињеним Државама били су активни пред председничке изборе, користећи своју популарност да искажу подршку једном од два кандидата.

Свесни њиховог утицаја, Доналд Трамп и Камала Харис оберучке су прихватили подршку, укључивши неке од њих у своје кампање.

Доналд Трамп и Камала Харис су Американцима обећавали различите визије Сједињених Држава, почевши од економских питања и и репродуктивних права, до спољне политике и питања о будућности америчке демократије и планете.

Харисова у спољној политици начелно следи Бајденов приступ – одржавање глобалних савеза, посебно у НАТО-у, као и јасна подршка Украјини у рату са Русијом и Израелу у сукобима на Блиском истоку.

Са друге стране, Трамп није искључио могућност повлачења САД из Алијансе, а чак је наговестио да би се могао повући и из других савеза. Више пута је истицао да не би дошло до ратова у Украјини и на Блиском истоку да је он био председник Америке у протекле, скоро, четири године.

Камала је предложила сет економских планова чији је циљ смањење јавне потрошње инфлације, а укључују и помоћ купцима који први пут купују кућу. Обавезала се и да ће смањити порезе за десетине милиона породица са средњим и ниским примањима. Донекле подржава Трампов предлог да се укину порези на напојнице.

Већи део Трамповог плана за смањење инфлације зависи од његовог обећања да ће смањити трошкове енергената проширењем бушења нафте и гаса, иако економисти оцењују да би његови планови за повећање царина и масовне депортације миграната заправо могли да повећају трошкове. Био је критичан и према високим каматним стопама, главном средству Федералних резерви за борбу против инфлације.

Харисова је током кампање била гласни заговорник права на абортус, оптужујући Трампа за потпуно укидање тог права у појединим савезним државама. Трамп је рекао да приступ абортусу треба да буде препуштен савезним државама и обећао је да као председник неће потписати забрану абортуса на ссавезном нивоу.

Кандидаткиња демократа је у септембру изнела план за увођење строжих казни за илегалне мигранте, а Трамп и републиканци окривљују Бајденову администрацију за ситуацију на граници због, како наводе, сувише благе имиграционе политике. Трамп је обећао да ће, уколико освоји други мандат, спровести највећу операцију депортације миграната у историји САД, а у завршној кампањи рекао је да ће Мексику увести царинске тарифе од 25 одсто ако не спрече улазак миграната. 

Гласа се и за чланове Конгреса, кључног тела у доношењу закона. Бира се комплетан састав Представниког дома (Доњи дом Конгреса) и трећина сенатора Горњег дома (Сената). Укупно 435 конгресмена и 33 сенатора.

Мандат конгресмена је орочен на две, а сенатора на шест година.

Републиканци тренутно контролишу Представнички дом у ком се предлажу планови потрошње. Демократе контролишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.

Два дома америчке скупштине (Конгрес) доносе законе и могу да контролишу планове Беле куће уколико се странка која управља било којим делом законодавне власти није сагласна са потезим председника. 

Шеф држава такође има легислативну моћ, поред извршне власти, али је сходно одредбама Устава, дужан да сарађује са Конгресом. У овом троугло, ипак, далеко је најмоћнија фигура у америчком политичком систему. 

Више од 82 милиона Американаца до уторка већ је бирало између два кандидата на раном или гласању поштом, што је више од половине укупног броја гласача (око 154,5 милииона) који су изашли на претходне председничке изборе у Сједињеним Државама.

Рано гласање и гласање путем поште постају све популарнији међу Американцима.

У Џорџији већ је гласало више од четири милиона бирача, што је готово 80 одсто оних који су гласали пре четири године.

Изнад 80 одсто је оних који су гласали и у Северној Каролини, поредећи бројке у односу на прошле изборе.

Будући да су на текућим изборима раније и гласање поштом изузетно популарни, могло би да се одужи објављивање резултата, зато што у државама бројање почиње по затварању биралишта, што је случај и са Пенсилванијом, кључној међу колебељивим државама.

Изборни систем САД препознаје институцију Електорског колеџа, својеврсног изборног колегијума који формално бира председника на основу гласова грађана у одређеној савезној држави.

Нови састав Конгреса, чији мандат почиње у јануару, потврђује електосрске гласове и званично проглашава победника.

Стога, председник и потпредседник у Америци се не бирају непосредно, већ посредством делегата (електора). Грађани гласају за електоре у матичној држави, који се потом састају у престоницама савезних држава и углавном потврђују глас народа.

Амерички грађанин тако поручује представницима своје савезне државе за кога би требало да гласају.

Електори имају неписану обавезу да поштују вољу грађана, али се догађало да су поједини електори кроз историју кршили правило, иако такви преседани никада нису утицали на сам исход избора.

Победник је кандидат који освоји 270 електорских гласова, од укупно 538. Њих 435 су чланови Представничког дома, 100 их је из Сената и три из Дистрикта Колумбија и Вашингтона.

Савезне државе имају одређени број електорских гласова, пропорционалан броју њених чланова у Конгресу – конгресмена и сенатора. Доњи праг су два сенатора и један конгресмен из сваке савезне државе.

Кандидат који добије већину гласова у одређеној држави обично осваја све електорске гласове те државе, осим у случају Мејна и Небраске, где електори могу бити подељени.

Председник, тако, може да постане и неко ко добије мање гласова укупно, што се догодило 2016, када је Трамп победио Хилари Клинтон. Ближа историја америчких избора памти и такву победу Џорџа Буша млађег над Алом Гором 2000.

Ако ниједан кандидат не освоји потребних 270 електорских гласова, Представнички дом бира председника међу три кандидата са највише електорских гласова. То се догодило два пута. Најпре је 1800. године тако изабран Томас Џеферсон, а потом и 1824, када је између четири кандидата изабран Џон Квинси Адамс, који је и иначе освојио више гласова од осталих.

Критичари Електорског колеџа указују тврде да систем не представља националну вољу бирача, док присталице кажу да се на тај начин штите мале савезне државе, али и географски велике које имају мали број становника.

Иако је дуго у политици, а била је савезна сенаторка и актуелна је потпредседница Сједињених Држава, Камала Харис до пре пар месеци није била име које Американци лако препознају.

Када је у јулу Џозеф Бајден одустао од кандидатуре и предложио да га замени Харисова, највећи посао њене кампање био је да је бирачи упознају.

Камала има 60 година. Рођена је 20. октобра 1964. у Оукланду, у Калифорнији.

Њена мајка била је научница пореклом из Индије, а отац професор економије са Јамајке. Због тога се сматра припадницом и азијскоамеричке и афроамеричке мањине.

Дипломирала је право на Универзитету Хауард и Правном колеџу Универзитета Калифорније у Хејстингсу.

Каријеру је започела као заменица окружног тужиоца у округу Аламеда, а 2003. постала је окружни тужилац Сан Франциска. Године 2010, изабрана је за државног тужиоца Калифорније, поставши прва жена и прва особа афроамеричког и азијског порекла на тој позицији. Реизабрана је 2014. 

Била је млађа сенаторка Калифорније од 2017. до 2021, поставши тек друга Афроамериканка на тој функцији. Током мандата се залагала за здраствене, имиграционе и пореске реформе, али и забрану употребе јуришног оружја. Пажњу на себе скренула је када је у Сенату током саслушања испитивала Трамповог званичника оптуженог за сексуално злостављање.

Потпредседница је од 2021, а на актуелним изборима је најпре је била једна од кандидаткиња за номинацију Демократске странке. Одустала је пре примарних избора, а активирала се када се Бајден повукао из изборне трке.

Доналд Џон Трамп има 78 година. Рођен је 14. јуна 1946. у Њујорку. Уз Џозефа Бајдена, најстарији је председник Сједињених Држава.

Трампов отац, Фред, био је успешан трговац некретнинама, што је и Доналда навело да се укључи у породични бизнис.

Дипломирао је економију на Универзитету Пенсилваније 1968, а током седамдесетих је преузео породичну компанију и проширио пословање куповинама луксузних некретнина на Менхетну, попут Трамп куле.

Популарност је стекао током деведесетих, а медијски је запажен и као продуцент и водитељ ријалити шоуа "Шегрт", који се емитовао од 2004. до 2015. године.

Као кандидат Републиканске странке, изабран је за 45. председника САД 2016, победивши Хилари Клинтон. У мандату је спроводио политику "Америка на првом месту", фокусирајући се на трговинске споразуме и имиграциону реформу.

Трамп је 2020. изгубио на изборима од Џозефа Бајдена, али није признао пораз и одбио је да дође на инаугурацију наследника, супротно обичајима. Штавише, суди му се за наводно подстицање немира у Вашингтону 6. јануара 2021, као и за непоштовање Устава и изборних закона, недолично понашање и сексуално узнемиравање. 

Иако се веровало да је његова каријера окончана одласком из Беле куће, Трамп се вратио у трку и без већих проблема освојио републиканску номинацију за предстојеће изборе.

Актуелу кампању обележио је атентат 13. јула у Пенсилванији, када је један посетилац скупа убијен, а Трамп лакше рањен, док је полиција убила атентатора. Сумња се да је још један такав напад у последњем тренутку спречен у септембру, у Тексасу.

Ожењен је Меланијом и има петоро деце из три брака.