Поклони за Величковиће

Оронула туглара, три собе, скромно покућство, а на лицима укућана десеточлане породице Величковић осмех. Најстарије од седморо деце има 14 година, а најмлађе тек девет месеци .У рукама су им први пут пакетићи.

"Радујем се. Ово ми је стварно најлепша Нова година", каже Богдан Величковић.

"Памтићу овај Божић, јер смо добили прве поклоне", додаје Даница Величковић.

"За лекове не знају, помажу родитељима у свему, добри су ђаци", каже мајка Горица која размишља о још једном детету.

Нов електрични шпорет и веш машина, које су добили на поклон од општине Медвеђа, итекако јој значе.

"Много ми значе поклони. Биће ми лако сад", додаје Горица.

Супруг Раша је од рођења инвалид. Живе од седам хиљада динара инвалиднине и онога што он заради обрађујући своју и туђу земљу. Иако без штака не може у Реткоцеру, кажу, нема му равна. Ради од јутра до мрака.

"Никада нисам тражио социјалну помоћ нигде", каже Рашо.

"Рашо је вредан, добар. Нема машине коју он не зна да вози", каже Петар Ђуровић, комшија.

Рашин деда Радомир Величковић који га је очувао, наредног маја напуниће стоту и има само једну жељу.

"Најмлађу децу највише волим и желим само још да постанем чукундеда", каже Радомир.

Ово су симболични поклони. Биће још помоћи. Богдану бесплатна месечна карта, а Раши субвенције.

"Да може да купи неку машину или нешто друго што му треба да занови. Добиће бесповартна средства како би остао да живи на овом подручју и да би могао да одржава ово велико домаћинство", каже Слободан Драшковић.

И под теретом тешког живота Величковићи су чисте душе и велика срца. Радомир Величковић каже да ништа не треба да се ради на брзину, само тихо и полако без свађе.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131