Прва ветрењача на југу Србије

Укупан потенцијал енергије из обновљивих извора у Србији може подмирити четвртину потрошње струје, процена је стручњака. Ипак, ветрењаче и соларни панели код нас су још ретка слика. Изоловано пољопривредно газдинство између Ниша и Сврљига, далеко од бандера и трафо-станица, прво је на југу Србије уградило ветрогенератор.

После много мука са документацијом, таксама и прорачунима око довођења струје до имања на Грамади, Гордана и Мирослав Ристић одлучили су да струју сами произведу користећи енергију сунца и ветра.

"Дистрибуција је тражила 42.000 евра за довођење струје и постављање бандере за километар и 200 метара до нашег пољопривредног газдинства. Ми смо се определили за зелену енергију која нас је коштала 9.000 евра", каже Мирослав Ристић.

Ристићи су пре неколико година напустили градски живот, купили пар хектара земље на Грамади и себи обезбедили егзистенцију у пољопривреди. Без струје, посао је био доведен у питање.

"Много одрицања и много тешкоћа је живети без струје. Планирали смо или да се спакујемо и вратимо у Ниш или да нађемо друго решење", каже Гордана Ристић.

Сијалица је на врху Грамаде засветлела пре два месеца. У пројекту су учествовали стручњаци института у Винчи, а субвенцијом од 300.000 динара и нишки фонд за пољопривреду, који ће и убудуће издвајати средства за еколошке изворе енергије у изолованим газдинствима.

"Желимо не само да у едукативном смислу разговарамо о обновљивим изворима енергије, већ да дамо реалну могућност пољопривредницима да то и примене на својим газдинствима", рекла је начелница Градске управе за пољопривреду Александра Брзаковић.

Соларни панели и ветрењача обезбеђују пет киловата електричне енергије, што је више од потрошње овог домаћинства. То и бесплатни киловати Ристићима омогућавају планирање нових послова – мини млекаре и етно-туризма, а уложено ће им се исплатити за пет до седам година.