Нема јефтиног грејања

Већина домаћинстава ових дана тражи одговор на питање како да се зимус греје што јефтиније.

Упоредна анализа грејања, од октобра до априла, на различите енергенте, коју је објавила Агенција за енергетику показује да јефтиног грејања више нема. Најскупље је грејати се на лож уље, а најјефтиније на чврст огрев.

За грејање стана од 60 квадрата, по прорачуну Агенције за енергетику, треба и дебео новчаник. За целу грејну сезону, најскупље је етажно грејање и то на лож уље - 130.000 динара, а на струју двадесетак хиљада мање.

Грејање на струју може бити и три пута јефтиније домаћинствима са ТА пећима, ако их пуне искључиво ноћу, по јефтинијој тарифи. За гас треба спремити најмање 50.000 динара, а једну и по просечну српску плату да подмири грејање на дрва и угаљ. Једини спас јесте рационална потрошња енергије.

"Грађани морају да схвате да све оно што се потроши мора да се плати. Да би плаћали што мање, морају учинити све што могу у својим кућама или становима, да изолују прозоре и врата, једноставно да не греју двориште и улицу и морају се у крајњем случају понашати рационално, тако што неће грејати ходнике или собе у којима се не спава", каже Јелица Путниковић из Балканмагазина.

Месечни рачуни, у односу на прошлу годину, већи су најмање 10 одсто. Уколико гас поскупи, биће знатно већи, а по оцени стручњака нарушио би се паритет цена осталих енергената, нарочито струје.

"То би онда, без повећања цена електричне енергије, довело до оптерећења електроенергетског система, значи до немогућности фукционисања на поуздан и прави начин. Значи, у овом моменту, најјефтинији су угаљ и дрва и на то се треба оријентисати, ако нема другог начина", наводи секретар за енегетику у Комори Србије Бобан Петровић.

Истраживања показују да је, ове године, потражња угља и дрва већа за трећину.

Како би прошли што јефтиније, домаћинства рачунају да ће комбинацијом чврстог огрева и струје донекле моћи да котролишу издатке за грејање.