Не наседајте на поруке којима вам траже податке о картицама, већ обавестите своју банку – мета хакера и банкомати

Банкари и стручњаци упозоравају грађане на покушаје преваре са платним картицама. Последњих дана учестале су поруке, наводно од банака, у којима се тражи хитно ажурирање података. Из Народне банке Србије указују да такве податке банке никад не траже СМС порукама или на друштвеним мрежама. Не одговарајте и обавестите своју банку.

СМС, имејл, апликације за дописивање – тим каналима последњих недеља преваранти су покушали да покраду новац са текућих рачуна.

Уз линк и детаљне инструкције, тражили су бројеве картица, шифре за апликацију банке и електронско плаћање. Најчешће уз претњу да ће, ако се подаци не доставе хитно, рачун и картице бити блокирани.

"Грађани никада не треба да одреагују на овакве поруке и одају своје податке. Банка никад неће захтевати те податке – прво, зато што су то осетљиви подаци, а потом што јој нису ни потребни ти подаци зато што их већ поседује", указује Снежана Јаковљевић из Форума за превенцију злоупотреба платних картица ПКС-а.

Напади на банкомате

Све чешће хакери иду и корак даље и нападају веће мете – банкомате. Стручњаци указују да такви напади у земљама Европе нису ретки, а посебно брине то што су ефикасни у готово 100 одсто ситуација.

"Инсталира се одређени вирус који дође до банкомата и активира се у неко време. То су 'кеш-аут' или 'џекпот' напади. Aко се деси напад на банкомат, цех плаћа банка, не грађани. То не иде ни са чијег рачуна, него као да је неко отворио и узео цео новац. Грађани не могу бити оштећени у том случају", каже Горан Куњадић, стручњак за ИТ безбедност.

Плаћање картицама у иностранству

Грађани, ипак, могу да буду оштећени ако у иностранству подижу новац са банкомата. У већини случајева, банке наплаћују провизију. Надлежни зато саветују да готовину носите, као и да картицама будете опрезни.

Анастасија Васиљевић, заменица генералног директора Сектора за платни систем НБС, каже да је корисно да имате код себе нешто готовине.

"Живимо у времену савремених технологија, дигитализације и сви посежемо за безготовинским платним инструментима, као што су картице. Треба водити рачуна о томе која је врста картице и да ли постоје накнаде за њено коришћење у иностранству. То су информације које корисници најпре треба да добију од својих банака издавалаца", указује Васиљевићева.

Највећа опасност последњих година долази од онлајн трговине. Кључно је зато обратити пажњу да ли је сајт прави и има ли све неопходне заштите. У супротном, и картица и новац биће на располагању за крађу.