Шта је превенција за изненадне болести

Сваке године у Србији од изненадне смрти умре око седам хиљада људи. У већини случајева, узрок је, најчешће, треперење комора и тешки поремећаји срчаног ритма. То пред превентивну медицину поставља важан задатак - да се пажња посвети благовременом откривању здравствених сметњи.

Иако узроци изненадне смрти, када се у року од једног сата од првог симптома изгуби свест и срце престане да ради, могу бити различити, она најчешће настаје као последица поремећаја срчаног ритма који се не може контролисати и обично је не наговештавају никакви сигнали. Годишње у Србији од аритмије оболи око 2.200 људи.

Начелница Службе интерне медицине Завода железничара Докторка Весна Андрић каже да постоје и друга срчана обољења која могу да доведу до напрасне срчане смрти, а то су и поремећаји ритма, структурне промене у самој грађи срчаног мишића, затим урођена обољења.

У 90 одсто случајева узрок напрасне смрти јесте неко срчано обољење, а код сваког четвртог нагли губитак свести буде прва манифестација те болести и, нажалост, заврши се кобно.

Управник Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Дедиње доктор Лазар Ангелков каже да је, уколико болесник преживи срчани застој, у 80 одсто случајева реч је о малигном поремећају ритма, који се решава екстерним дефибрилатором, потребно што пре доћи у коронарну јединицу и урадити дилатацију.

"Затим након седам, односно након месец дана треба да се направи процена. Који су параметри за процену - то је систолна функција срца, ако је она очувана, значи ако нам је кућа здрава, онда тешко да ће настати напрасна срчана смрт", објашњава Ангелков.

Према његовим речима, код таквих болесника довољно је лечење лековима, а код болесника који имају лошу истисну функцију срца - то је систолна функција срца, 35 одсто и мање - код таквих болесника треба да се размотри уградња апарата. На тај начин, како каже, имамо сигурног чувара од напрасне срчане смрти.

С обзиром на то да су систематски прегледи у школама веома површни, требало би да деца која желе да се баве спортом ураде детаљан кардиолошки преглед.

Др Весна Андрић каже да се изненадна смрт тешко може предупредити, али да има нешто о чему морамо да водимо рачуна.

"Прво, ако је неко имао у породици - он треба да се контролише и да добро контролише факторе ризика који доводе до коронарних болести, који у најчешћим случајевима и узрок срчане напрасне смрти", истиче докторка Андрић.

Према њеним речима, друга ствар која је веома важна, јесте да треба обратити пажњу на систематским прегледима младе популације - деце, тинејџера у оном моменту када крену да се активно баве спортом.

Велики физички напори, посебно под емоционалним стресом, после оброка, када је веома топло или хладно време, могу бити окидач за треперење комора и појаву изненадне срчане смрти.