Шта за наше произвођаче значе одобрене квоте за извоз житарица, уља и брашна

Сунчица Савовић за емисију "У средишту пажње" рекла је да се искрено надају да је одлука почетак успешнијег дијалога са Владом. "Надамо се да ће Влада Србије наћи разумевања да изађе у сусрет нашим захтевима у потпуности", истиче Савовићева.

Наводи шта су били њихови предлози на састанку са председницом Владе Аном Брнабић.

"Предложили смо месечну квоту од 350.000 тона за пшеницу за све дестинације за уговоре потписане до 9. марта ове године и искључиво за стари род, месечну квоту од 350.000 тона за кукуруз за све дестинације и за стари род, квоту за извоз сунцокретовог уља, рафинисаног и нерафинисаног коју би одредило Министарство пољопривреде. Она би количински обухватила све уговоре Удружења, пуштање у слободан извоз пшеничног брашна и прекрупе и гриза и кукуруза, укидање царина на увоз пшенице и кукуруза на неодређено време", указује Савовићева.

На месечном нивоу у Србији трошимо око 70.000 тона брашна, за чију производњу је неопходно око 100.000 тона пшенице.

У земљи имамо залихе за наредних неколико месеци, а млинари своје брашно немају коме да понуде, складишта су им пуна и логично је да размишљају да зауставе производњу. 

Колики се вишкови пшенице очекују

Сунчица Савовић указује да са просечним приносима на нивоу десетогодишњег просека, можемо очекивати род на нивоу до 2.980.000 тона пшенице.

"Усеви на пољима за сада изгледају одлично, а временске прилике су већ неко време у линији са прошлогодишњим, што за сада указује на више него добар род. Највеће питање је у којој мери су произвођачи током пролећа прихрањивали пшеницу, због изузетно високих цена минералних ђубрива, као и природног гаса који је главни енергент за производњу пестицида", каже Савовићева.

Истиче да је до нове жетве остало два месеца. "Када се резервише домаћа потрошња до нове жетве (за период мај-јун), вишкови пшенице у Србији на располагању за извоз и крајње залихе у овом тренутку износе најмање милион тона", указује Савовић.

Додаје да очекују да ће површине под кукурузом бити мање за око 70.000 хектара: од чега 30.000 хектара у корист сунцокрета, те да се очекује род сунцокрета на нивоу од око 735.000 тона.

Одобрење произвођача за извоз 

На питање колико ће наши произвођачи моћи да траже одобрење за извоз по групи производа на месечном нивоу, Савовићева одговара да ће свако правно лице регистровано за извоз житарица моћи да поднесе захтев за издавање за извоз максимално 30.000 тона пшенице и 30.000 тона кукуруза, милион и шесто хиљада литара рафинисаног уља и 4.000 тоне брашна.

"Надамо се да ће квота за пшеницу и кукуруз бити повећана за јун месец, као и да ће бити одређена квота за нерафинисано сунцокретово уље", истиче.

Према њеним речима жетва јечма и пшенице почиње за два месеца, те да ће зато већина силоса бити оптерећена робом, која нема купца на домаћем тржишту.

"Ако у наредна два месеца пшеница не буде извезена, нови род нема где да се смести. Мешање пшенице рода 2021. и рода 2022. године, пренатрпани силоси без могућности елевирања робе, стварају све предуслове за појаву штеточина што ће неповратно нарушити квалитет оба рода пшенице", закључује Сунчица Савовић.

На све ове проблеме Удружење "Жита Србије" још једном ће указати на састанку у Влади који је планиран за уторак 26. април.