Цене нафте и хране највише утичу на инфлацију, како спречити поскупљења

Милан Трајковић, заменик генералног директора сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије (НБС) каже да је просечна цена нафте у марту износила 115 долара по барелу, док је њена просечна цена у децембру била око 75 долара по барелу, што је раст од преко 50 одсто. 

Трајковић за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 прецизира да се то, осим на цене деривата нафте у Србији, индиректно одражава и на цене осталих производа због повећаних трошкова транспорта, али и чињенице да се нафта, између осталог, користи на пример за производњу амбалажа.

"Нафта је део цене коштања практично свих производа, које на дневном нивоу користимо. Флашица воде, етикета и затварач се прави од нафте. Флашица кошта 40 динара од чега је вода свега неколико динара, док је све остало нафта. Још већи раст догодио се код светских цена гаса које су повећане и преко 3.000 долара", објашњава Трајковић.

Шта утиче на цене хране

Када је реч о непрерађеној храни, каже Трајковић, та група производа односи се пре свега на воће, поврће и свеже месо.

"Цене непрерађене хране су у просеку повећане за 26 одсто: oд тога воће 13 одсто, поврће 30 одсто, док су цене меса у просеку повећане за око 27 одсто", истиче.

Цене прерађене хране су велика група производа у које спадају: сви млечни производи, све врсте хлеба и пецива, све врсте уља и масти, шећер, све месне прерађевине, слаткиши и сва безалкохолна пића. Ово је велика група производа која чини 20 одсто потрошачке корпе.

"У случају нормалне пољопривредне производње у Србији и окружењу очекујемо да трошкови у производњи хране почну да се смањују. То пре свега зависи од цена кукуруза, соје, пшенице и сунцокрета, али и од цене ђубрива. У том погледу, помаже и чињеница да је држава повећала субвенције пољопривредницима са 4.000 на 8.000 динара, по хектару", каже гост Радио Београда 1.

Трајковић објашњава да на поскупљења утичу и висок раст цена хране у свету, као и у земљама у окружењу.

"Битан фактор раста цена хране јесте и чињеница да бројне земље, и то највеће земље света попут Кине, већ дуже време гомилају залихе примарних пољопривредних производа и хране и тиме додатно повећавају тражњу. Суочени смо, затим, са растом цена нафте што повећава трошкове транспорта свих производа па и хране. Постоји и један специфични фактор за Србију, а то је августовска суша коју смо имали прошле године, без обзира на одличан род пшенице почетком јула", истиче.

Којим мерама НБС држи инфлацију у једноцифреним оквирима

На питање којим мерама НБС држи инфлацију у једноцифреним оквирима, Трајковић каже да се чува стабилност девизног курса.

"У кризу смо ушли са врло солидним макроекономским показатељима и високим нивоом девизних резерви, што важи и за кризу изазвану пандемијом и сада за кризу проузроковану ратом у Украјини", објашњава Трајковић.

Напомиње да је очувана стабилност девизног курса, која се налази у основи ценовне, финансијске и фискалне стабилности. Тиме смо допринели да базна инфлација, за разлику од других земаља буде двоструко нижа од укупне, додаје.

"Од априла прошле године до априла ове године, повећали смо репо стопу са 0,11 на 0,95 одсто, што је еквивалент преко три повећања референтне каматне стопе од 25 базних поена, чиме смо повукли значајан део вишкова динарске ликвидности банака. У априлу је повећана референтна каматна стопа са 1 на 1,5 одсто, што ће имати додатни утицај на вишкове динарске ликвидности у систему", истиче Трајковић.

Закључује да је НБС тим мерама спречавала преливање раста цена хране и енергената на базну инфлацију, те да су спречили и пад поверења у економији, а утицали су и на умиривање краткорочних инфлационих очекивања.

"Овим мерама, као и мерама обезбеђивања појачане ликвидности банкама и појачаном контролом девизног пословања у земљи, спречили смо већи пад поверења у финансијски систем земље, као и стварање панике код становништва и привреде", наводи Трајковић.

Додаје да очекују да ће се међугодишња инфлација још неколико месеци задржати на актуелном нивоу.

"Од друге половине године требало би постепено да почне да пада и да се у првој половини следеће године врати у границе циља НБС што је 3 ± 1,5 одсто. Пре сукоба у Украјини, наша пројекција раста БДП-а за ову годину била је четири до пет одсто. Сада радимо на новим пројекцијама које илуструју да раст ове године буде мањи за неких 0,5 процентних поена, дакле, да се креће од 3,5 до 4,5 одсто", истиче Милан Трајковић.

Међународни монетарни фонд предвиђа раст бруто домаћег производа Србије од 3,5 одсто за ову годину и раст од 4 процента за 2023. годину.